Osmi put je Benfika igrala u finalu nekog evropskog kupa od 1962. godine na ovamo i sedmi put je poražena. A upravo te godine bili su šampioni Evrope, po drugi put (uzastopno), pod vođstvom mađarskog trenera Bele Gutmana.
Ispostavilo se da je ta titula prvaka Starog kontinenta skupo koštala lisabonske Orlove. Po osvojenoj tituli Gutman je prišao rukovodstvu Benfike i zatražio povišicu, a ovi su ga hladnokrvno odbili!
Gutmanu nije preostalo ništa drugo nego da im baci kletvu, verovatno ni sam ne sluteći šta će se kasnije događati:
– Od sada pa za narednih stotinu godina nećete osvojiti ni jedan evropski trofej.
Gutman je naravno tada napustio Benfiku i otišao čak na drugi kontinent, postao je trener čuvenog urugvajskog Penjarola.
Nije Benfika uspela prošle sezone u finalu Lige Evrope, presudio im je Branislav Ivanović golom u 93. minutu. Nisu Orlovi uspeli ni ove sezone, posle jedanaesteraca je slavila Sevilja.
Nisu uspeli ni šest puta pre toga, pet puta u borbi za titulu prvaka Evrope, bolji su bili Milan (1963. i 1990), Inter (1965), Mančester junajted (1968) i PSV (1988). Izgubili su jednom i u finalu Kupa UEFA, 1983. od Anderlehta.
O Gutmanovoj kletvi je mnogo toga rečeno. I ona još uvek traje. A ko je mađarski trener, kako je tekla njegova karijera? Gutman, Mađar jevrejskog porekla, rođen je 1899. godine u Budimpešti, u tadašnjoj Austrougarskoj.
Kao igrač nastupao je za MTK, bečki Hakoa, reprezentaciju Mađarske, kao i nekoliko klubova u SAD. Daleko je poznatiji bio kao trener, a najveći uspeh su mu već pomenute dve titule prvaka Evrope sa Benfikom, 1961. i 1962. godine.
Pre lisabonski Orlova trenirao je brojne klubove, a sa tim poslom počeo je da se bavi u timu u kojem je završio igračku karijeru, bečkom Hakoa.
Radio je potom u Enšedeu (1935-1937), pa se vratio u Hakoa (1937-1938), odakle ga je put odveo u Ujpešt (1938-1939), Vašaš (1945), Ćioćanul Bukurešt (1946), ponovo Ujpešt (1947), Kišpešt (1947-1948), Padovu (1949-1950), Triestinu (1950-1951), Kilmeš (1953), APOEL (1953), Milan (1953-1955), Vićencu (1955-1956), Honved (1956-1957), Sao Paolo (1957-1958) i Porto (1958-1959).
Potom su usledile tri zlatne godine u Benfiki. Odmah po dolasku u klub je otpustio 12 igrača, a u prvi tim prebacio nekoliko igrača iz podmlatka. I odmah se to isplatilo, osvojio je titule prvaka Portugalije, 1960. i 1961. godine.
Potom je generacija u kojoj su igrali Euzebio, Hoze Aguas, Hoze Augusto, Kosta Pereira, Antonio Simoes, Žermano i Mario Kolunja dva puta uzastopno bila prvak Evrope. Najpre je u finalu savladana Barselona sa 3:2, godinu dana kasnije pao je Real Madrid (5:3).
Legenda govori da je Gutman Euzebia doveo u Benfiku kad ga je sreo u berbernici. Hoze Karlos Bauer, čelni čovek Gutmanovog bivšeg tima Sao Paola, tokom turneje po Portugaliji, posavetovao je mađarsog trenera da u Mozambiku igra neverovatan fudbaler.
Gutman nije časio časa i uspeo je da dovede tada 19-godišnjeg Euzebia, koji je takođe bio na meti Sportinga iz Lisabona. Sve ostalo je istorija…
