VIŠE OD FUDBALA: Princ Rima, gladijator ili jednostavno – FRANČESKO TOTI (FOTO)

Svaki klub ima svoju legendu, ali samo Roma princa.

Printscreen

Frančesko Toti. Da je najbolji svih vremena – nije. Da je najbolji italijanski fudbaler svih vremena – jedan od. Da je najveći igrač Rome – jeste!

Ali, Toti je zapravo nešto više od fudbala. Princ Rima, Gladijator, nazovite ga kako hoćete, jedno je sigurno – složićemo se da ćemo o njemu uvek govoriti sa poštovanjem i divljenjem. Baš onako kako on poštuje igru zvanu fudbal.

Priču gotovo da znamo napamet – karijeru dugu 25 godina proveo je u Romi, postao miljenik navijača, ali i čitave Evrope, odigrao 501 utakmicu u italijanskom šampionatu, dao preko 300 golova… I postao primer mnogima.

Doduše, nisu ga sledili. No, to je druga priča.

Dokaz da se ne moraju menjati klubovi, pa i da se ne mora igrati uvek u ekipama koje osvajaju titule, jer je u Romi postao najbolji strelac, drugi najefikasniji igrač Serije A, dobitnik “Zlatne kopačke”, postao najmlađi kapiten u Italiji, ali i najstariji strelac u Ligi šampiona.

UEFA ga je izabrala za najboljeg aktera finala Prvenstva Evrope 2000. godine. I mogli bismo tako još dugo da nabrajamo…

Nećemo, jer to znamo napamet, ali ne znamo kako je sve počelo.

– Pre 27 godina neko je pokucao na vrata našeg stana u Rimu. Moja mama, Fjorela, krenula je da ih otvori. Oni koji su pokucali, ispostaviće se, odredili su moju fudbalsku karijeru. Kada je otvorila vrata, grupa muškaraca joj se predstavila. Rekli su da su fudbalski skauti-direktori. Ali, nisu bili iz Rome. Nosili su crno i crveno. Bili su iz Milana. I želeli su da me odvedu u Milano, da igram za njih i nisu pitali za cenu. Moja majka je podigla ruke u vazduh. Šta mislite da je rekla ovoj gospodi – pisao je jednom Toti, a onda i otkrio sve o ljubavi prema Romi:

– Kada ste dete u Rimu, imate samo dve mogućnosti: ili ste bordo ili ste plavi. Roma ili Lacio. U mojoj porodici bila je samo jedna opcija. Nažalost, mog dedu nikada nisam upoznao, jer je umro kada sam bio baš mali. Ali, u nasleđe mi je ostavio sjajan poklon. Srećom po mene, deda Đanluka je bio strastveni, fanatični navijač Rome i on je tu ljubav preneo na mog oca, a ovaj na brata i na mene. Bili smo nastavljači te ljubavi prema Romi. Roma je više od fudbalskog kluba. Ona je deo naše porodice, u našoj je krvi i našim dušama – otkrio je Toti.

Zašto Rim?

– Ljudi me često pitaju – zašto si ceo život, celu karijeru proveo u Romi? Zato što je Rim moja porodica, moji prijatelji, ljudi koje volim. Rim je grad, Rim je more, Rim su planine, spomenici. Rim su, naravno, Rimljani. Rim je žuto i bordo. Rim je za mene svet. Ovaj klub, ovaj grad – to je moj život.


Šta posle?

Posle je dres broj deset otišao u penziju i – istoriju. A, sa njim i Toti. “Princ”je rekao zbogom svojoj najvećoj ljubavi kojoj je bio veran 25 godina.

Ali, nije rekao zbogom fudbalu i verovatno neće nikada.