Iako se to retko dešava, poneki sportista može da ima zavidnu karijeru uprkos činjenici da ima mnogo više kilograma nego što bi to bilo idealno za bavljenje sportom. Mada ovi sportisti deluju čak i komično u odnosu na konkurenciju, to ih ne sprečava da postižu velike uspehe i osvajaju titule, tako da se zapravo baš oni poslednji smeju.
Foto: Wikipedia
Višak kilograma svakako nije nešto što se povezuje sa sportistima i ovakvim načinom života. Naprotiv, bavljenje sportom zahteva veoma dobru fizičku pripremu. Po modernim standardima, vrhunski sportisti imaju negde između 6 i 13 odsto masti u odnosu na celokupnu masu, dok se kod žena te cifre kreću negde od 14 do 20 odsto. Ipak, iako je pravilo da sportski život donosi vitku figuru, uvek postoje i neki izuzeci od ovog pravila, pogotovo kada je reč o kasnijim fazama karijere.
Jedan od prvih sportista koji se povezuje sa zaobljenom figurom je čuveni bejzbol igrač Bejb Rut. On je u istoriju ušao kao šestostruki osvajač šampionata, rekorder po broju houm-ranova (714) i uopšte jedan od najboljih i najpoznatijih igrača u ovom sportu svih vremena. On je takođe bio poznat i po krajnje nesportskom životu koji je više priličio problematičnoj filmskoj zvezdi.
„Zahvaljujući“ godinama i godinama besomučnog provoda koji je uključivao i obilne obroke, kao i velike količine alkohola, Bejb Rut je na samom koncu svoje karijere „nabacio“ popriličan broj kilograma. Kako je zabaleženo, on je 1933. godine, samo par sezona pre nego što je završio karijeru imao nešto više od 115 kilograma.
U skorije vreme, bejzbol je postao sasvim drugačija igra, pa ga godinama unazad potresaju i brojne afere sa korišćenjem dopinga koji se zloupotrebljava da bi doneo prednost kod fizičke spreme. Ipak, to ne zbači da u njemu nije bilo još primera blago rečeno debeljuškastih igrača koji su svojom težinom uveliko nadmašili Ruta.
Foto: Beta
Jedan od njih je Prins Filder koji još uvek nastupa u MLS ligi. Od kada je debitovao 2005. godine, Filder je ostavio značajan trag. On je bio i petostruki učesnik ol-star utakmice čiji je jednom bio i najbolji pojedinac, dobio je tri godišnje nagrade za najboljeg ofanzivca, a takođe je jedne sezone i bio lider svoje lige po broju houm-ranova. On je takođe svojevremeno i bio trenutni rekorder po broju uzastopno odigranih utakmica bez povrede. Sve to, uprkos težini od oko 125 kilograma.
Interesantno, veoma sličan Prinsu je bio i njegov otac, Sesil Filder koji je u najjačoj bejzbol ligi nastupao u kasnim osamdesetim i koji je takođe bio izuzetno zapažen i uspešan. Njegovi učinci su bili nešto slabiji od sinovljevih, ali je zato težina bila za još 2 kilograma veća.
Još impresivnija je kilaža Si Si Sabatije, koji je još uvek bacač u ekipi Njujork Jenkisa. Ovaj bejzbol igrač je tokom cele karijere spadao u sam krem ove igre i takođe ima sjajnu karijeru, a među njegovim uspesima su šampionski prsten i višestruki nastupi na mečevima svih zvezda. Sve to, Sabatia je postigao iako ima čak 132 kilograma.
Foto: Beta
Nisu baš svi debeljuškasti sportisti igrači bejzbola. Za razliku od dinamičnijih sportova, u golfu i može da se očekuje da neki takmičar bude malo više popunjen, iako se i to krajnje retko dešava. Jedan od takvih slučajeva je i Džon Dejli, krajnje neobičan golfer koji je poznat po svojem atipičnom neuštogljenom ponašanju i eksplozivnom karakteru. Ovaj sportista koji je i muzičar sa nekoliko studijskih albuma je, iako još aktivan, sada daleko od onog čoveka koji je devedesetih osvajao titule, ali ga to ne sprečava da i dalje zamahuje i udara lopticu. Dejli je sve bliži 50 godini, a što se tične težine ona je veoma blizu duplo većoj cifri od te, uprkos prosečnoj visini.
Foto: Beta
Nasuprot statičnom golfu, košarka je mnogo brži sport koji zahteva veliku pokretljivost, pa su još ređi košarkaši koji imaju višak kilograma. Jedan od svakako najpoznatijih takvih je Oliver Miler, član odlične generacije Finiks Sansa devedesetih i saigrač Čarlsa Barklija. Tokom cele karijere, „veliki O“ je muku mučio sa težinom koja ga je sprečavala da pokaže sve što zna. U jednom trenutku, ovaj košarkaš je imao čak 143 kilograma.
Sa naših prostora, najpoznatiji vrhunski košarkaš sa viškom kilograma je svakako Zoran Stevanović. Sjajni Stragi, iliti „Leteći kiosk“ kako je svojevremeno bio nazvan u jednom novinskom tekstu, je bio izuzetno pokretljiv, uprkos neobično velikoj težini o kojoj govori i jedna njegova izjava. Naime, Stevanović je bio član šampionske generacije Partizana koja je 1992. stigla do evropskog trona. Govoreći o toj situaciji, on se prisećao kako su svi ostali igrači skočili na Đorđevića posle odlučujuće „trojke“, ali da on to nikako nije smeo jer se plašio za bezbednost saigrača.
