Sa Novom godinom dolaze i nova očekivanja, nadanja, želje i planovi. Ipak, valja premotati film, slegnuti utiske i sumirati sva najznačajnija dešavanja koja su nam u prebrzom ritmu života promakla ili smo ih se dotakli tek onako usputno.
Novu 2023. godinu smo dočekali uz tužnu vest da je srce velikog Pelea prestalo da kuca, a u ovoj su nas takođe napustila još neka velika imena koja su obeležila decenije, generacije, epohe. Dobitnici najvećih priznanja, osvajači najsjajnijih medalja i dizači najpoželjnijih trofeja.
Ser Bobi Čarlton (11. 10. 1937 – 21. 10. 2023)
Zaštitno lice engleskog fudbala dok je on bio najveći na svetu. Onog istinskog engleskog fudbala, a ne moderno doba moćne Premijer lige. Preživeo je užasnu tragediju 1958, kad je njeovih osam saigrača iz Mančester junajteda poginulo u padu aviona po povratku sa meča Kupa šampiona protiv Crvene zvezde. Tada je imao tek 21 godinu i s tom uspomenom je postao lider nove generacije “crvenih đavola“ koja se popela na vrh Evrope 1968. godine.
Čarltonova najsvetlija godina bila je 1966, kad je osvojio Mundijal sa Engleskom. Jedini trofej “kolevke fudbala” do sada. Tad je bio i osvajač “Zlatne lopte”.
Na sahranu najvećeg imena iz sveta fudbala koje nas je napustilo ove godine došlo je više od 1.000 ljudi. Navijači su preplavili ulice Mančestera kako bi odali počast veličanstvenoj ličnosti iz perioda prvog Junajtedovog “zlatnog doba”. Čak je bio prisutan i princ Vilijam.
Mustafa Hasanagić (20. 4. 1941 – 12. 11. 2023)
Baš te 1966. godine, kada je Čarlton bio na vrhuncu karijere, na putu do finala KEŠ-a sprečio ih je Partizan. U tom najčuvenijem sastavu je među glavnim zvezdama bio Mustafa Hasanagić. Rođeni Pribojac je postavio konačnih 2:0 u prvom duelu polufinalnog dvomeča. Partizan je sa ukupnih 2:1 došao do antologijskog finala u Briselu, gde ih je nadigrao Real Madrid. Hasanagić je postigao šest pogodaka na tom putu.
Hasanagić je sa 355 golova treći strelac u istoriji crno-belih iza rekordera Stjepana Bobeka (425) i Marka Valoka (411). U dresu Partizana Mustafa je odigrao ukupno 337 mečeva postigao je 112 golova na prvenstvenim utakmicama, 21 na internacionalnim, 190 na prijateljskim mečevima. Za vreme svog boravka u Humskoj od 1961. do 1969. godine je osvojio tri titule šampiona Jugoslavije – u sezonama 1961/62, 1962/63. i 1964/65.
Za reprezentaciju SFRJ je odigrao pet mečeva, bez postignutog gola.
Mirko Novosel (30. 6. 1938 – 20. 7. 2023)
Zoran Moka Slavnić redovno ponavlja da je najbolji trener u njegovoj karijeri bio Mirko Novosel, jer je on pronašao način kako dobiti Sovjete.
Jedan od najvećih košarkaških stručnjaka u istoriji jugoslovenske košarke ostaće upamćen kao uspešni naslednik Ranka Žeravice na klupi ekipe koja je s njim osvojila dva evropska zlata – 1973. u Barseloni i 1975. u Beogradu. Okitio se i svetskim srebrom 1974, kao i dvema olimpijskim medaljama – srebrom u Montrealu 1976. i bronzom u Los Anđelesu 1984. godine. Novosel je dopustio da selekcija prepuna izuzetnih talenata pokaže svoju raskoš i svu lepotu igre.
Sa trenerske strane je najznačanija ličnost u istoriji KK Cibona, nekada Lokomotive. Ukupno je proveo 13 godina kao šef struke tog kluba i vodio ga do dve titule prvaka Kupa evropskih šampiona, dva Kupa kupova, tri prvenstvene titule i devet Kupova Jugoslavije. Nakratko je bio selektor Hrvatske po dobitku nezavisnosti 1993, a primljen je u košarkašku Kuću slavnih u Springfildu 2007. godine.
Damir Šolman (7. 9. 1948 – 2. 5. 2023)
Nos ha dejado el mágico jugador de baloncesto Damir Šolman. Leyenda de la Jugoplastika de Split, logró tres copas yugoslavas, dos ligas y dos Korać. Con su selección se salió: dos platas olímpicas, dos europeos (una plata) y un mundial (una plata). La elegancia personificada. pic.twitter.com/anJ0xCBP8Y
— Cèsar Campoy Pacheco (@Campocheco) May 3, 2023
Jedan od članova upravo te generacije “zlatnih dečaka” od Ljubljane 1970. do Manile 1978. godine. Šolman je bio ubojito krilo Jugoplastike, specifične duge kose i zulufa.
U reprezentativnoj karijeri se nije domogao bronze, isključivo zlata ili srebra. Bio je u čuvenom sastavu sa Svetskog prvenstva u Ljubljani 1970, a na vrh Evrope se peo sa Jugoslavijom baš u mandatu Mirka Novosela 1973. i 1975. godine. Srebrima se okitio na Olimpijskim igrama 1968. i 1976, na Mundobasketu 1974. i na Evropskom prvenstvu 1969.
Uz Petra Skansija i Rata Tvrdića bio je deo velike trojke Jugoplastike, koja se probila u vrh jugoslovenske košarke i konstantno bila konkurent za titule. Oni su utrli put kojim će krajem osamdesetih ići generacija trostrukog prvaka Evrope. Zanimljivo da je rođeni Zagrepčanin u Splitu proveo devet godina, osvojivši dva uzastopna trofeja u međunarodnom Kupu Radivoja Koraća 1976. i 1977. godine, dva prvenstva i tri kupa SFRJ.
Večno je upisan kao najbolji strelac u istoriji Jugoplastike, odnosno Splita, sa 5.783 poena.
Miroslav Ćiro Blažević (9. 2. 1935 – 8. 2. 2023)
Harizmatična persona bez dlake na jeziku. Ćiro Blažević je među najupečatljivijim ličnostima iz sveta fudbala na području regiona bivše Jugoslavije.
Solidna, ali ne impoznantna igračka, naspram prebogate trenerske karijere. Trofej prvaka Jugoslavije 1983. sa Dinamom ga je probio, a vrhunac je svakako treće mesto na Mundijalu 1998. godine u Francuskoj sa reprezentacijom Hrvatske. Najveći uspeh do ere Zlatka Dalića.
Blažević je promenio pregršt klubova sa prostora bivše Jugoslavije i po inostranstvu, bio je čak i selektor Bosne i Hercegovine. Sa trenerskim poslom je prekinuo 2014. godine.
Važio je za vrhunskog motivatora među igračima i sagovornika u brojnim intervjuima.
Luis Suarez (2. 5. 1935 – 9. 7. 2023)
Španac koji je postao legenda dva svetska velikana – Barselone i Intera. Rođen u La Korunji, za Barselonu je debitovao sa 19 godina 1955. godine i za šest godina se sa Kataloncima domogao uzastopnih trofeja u La Ligi. U 122 meča je postigao 62 pogotka.
Atipično, u svom zenitu i godinu dana po uručenju “Zlatne lopte”, prelazi 1961. godine u milanski Inter. Suarez među “neroazurima” niže vrhunske lične i timske uspehe. Tri trofeja Serije A i dve uzasopne “internacionalne duple krune”, tj. trofeji u KEŠ-u i Svetskom klupskom prvenstvu 1964. i 1965. godine. Do 1970. je za Inter upisao 256 utakmica i 42 gola. Karijeru je završio u Sampdoriji.
Pre nego što je “tika-taka” generacija donela dva evropska zlata 2008. i 2012, sastav Španije u kom je bio Suarez je 1964. doneo toj zemlji naslov prvaka Starog kontinenta.
