Ukoliko nastupi večeras na prijateljskom meču protiv PAOKA (19 30), Saša Ilić će po 791 put obući dres sa grbom Partizana.
Ali, ja bih iskreno voleo da neko i mene jednog dana prestigne! Zaista. A, znate li zašto? Pa, to će onda značiti da Partizan ne mora da prodaje prerano igrače da bi preživeo. Nadam se takvom vremenu – kaže Saša Ilić za „Blic“.
Gotovo 800 mečeva u jednom klubu. Neverovatno. A, sledećeg vikenda, na gostovanju Voždovcu, može da prestigne legendarnog Mocu i postane rekorder.
– Presrećan sam, ushićen. S druge strane, namestilo mi se nešto što nisam ni sanjao kada sam počinjao da igram fudbal, da sustignem najvećeg u istoriji – neponovljivog Mocu?! Ma to mi nije ni padalo na pamet. Sada ću još i da ispišem istoriju u mom Partizanu, na mom stadionu, pred mojim „grobarima“, protiv najboljeg prijatelja. Uh, sada kada o tome pričamo, drma me pozitivna frka – kaže legendarni kapiten.
Jednog dana, verovatno ubrzo, stajaće Saletova fotografija na najvišem mestu u muzeju velikana – Partizana.
– Naučen sam odmalena da navijam za Partizan. I svestan sam da su kroz njega prošli mnogo bolji fudbaleri od mene. Tu, pre svega, mislim na Bobeka, Milutinovića, Galića, Kovačevića, Paunovića, Bjekovića, Radaković, Mijata, Ćiru… Ponosan što me ljudi svrstavaju u takvo društvo- nastavlja Ilić i tvrdi da ga je u karijeri zanimala samo igra.
– Nisam bio opterećen stvarima kao što su rekordi. Snovi su mi se obistinili odavno – prošao omladinsku školu Partizana, zaigrao za prvi tim, nosio kapitensku traku, igrao Ligu šampiona sa mojim klubom. Bio sam i preko, ostvario sam se kao igrač, čovek. Ali, i kao suprug i roditelj, što su mi najveći uspesi.
Meč protiv PAOK-a je revijalnog karaktera, ali Sale je takmičar.
Neka izvini Vlada (Ivić), ali voleo bih da mi pobedimo! Ne volim da gubim ni na treningu – uz osmeh kaže Ilić i dodaje: – Ma, samo neka bude lepa atmosfera i da meč prođe bez povreda, to je najvažnije – smatra legendarni kapiten.
