Pre oko tri godine, kada se obeležavalo 100 godina od Albanske golgote, kroz Srbiju se pronela vest da će grupa mladića planinara preći Albaniju peške u isto vreme i istom maršutom kojom su to u zimu 1914/1915 učinili naši preci.
Akcija “Albanska golgota 100 godina kasnije“ svakako je bila jedan od najlepših načina da se obeleži vek od srpskog stradanja, a ista ekipa, ovoga puta osnažena drugim učesnicima i sakupljena u organizaciji “Otadžbina pamti“ izvela je ove godine, u čast veka od proboja Solunskog fronta još dve, podjednako impozantne akcije – “100 dece za 100 godina“ i “100 kilometara grebenom za 100 godina“.
– Deca su suština naše budućnosti. Iz tog razloga organizovali smo planinarsku turu koja je imala za cilj da bar stotinu dece izađe na Kajmakčalan, najvišu kotu Solunskog fronta i čuvenu „ognjenu kapiju srpske slobode“. Pod sloganom „100 dece za 100 godina“ želili smo da na ovaj način probudimo interesovanje kod najmlađih kako bi oganj slobodarstva nastavio da obasjava srpstvo i u narednim vekovima – kaže za Dnevno.rs Dragan Tomić jedan od organizatora akcije.
BLAGO POTOMCIMA JUNAKA! 100 godina od kada je 62.000 SRBA odlučilo SUDBINU PRVOG SVETSKOG RATA
Deca su bila usrasta od 8 meseci do 18 godina, s tim što je najveći deo bio starosti oko 11 godina. Sva su bila u pratnji bar jednog roditelja ili odrasle osobe. Akcija je izvedena od 11. do 14. jula.
– Izveli smo ekspedicuju na Petrovdan iz dva razloga. Tada su stari Solunci nekada izlazili na Kajmakčalan. Oni su izabrali datum na osnovu vremenske stabilnosti tako da smo mi išli koracima naših predaka. Zato što smo vodili decu bitna je bila bezbednost, a na planini većina bezbednosti se odnosi na vremenske uslove. Čak i u julu temperatura na Kajmakčalanu je preko noći oko 0 stepeni – objašnjava Dragan i dodaje da je organizacija puta počela još u oktobru prošle godine i da je, uprkos nekim problemima, do kraja izvedena besprekorno.
Mladost u čast predaka
Autobusima i sopstvenim prevozom ekspedicija je stigla do podnožja planine Nidže, a odatle su nastavili peške do vrha Kajmakčalana. Dragan ističe da je tokom čitavog putovanja atmosfera u grupi bila fantastična čak i kada su se javili mali tehnički problemi i kašnjenja. Događaj će zauvek pamtiti i po mnogobrojnim anegdotama koje su se desile tokom ta četiri dana akcije.
– Kad smo stigli na vrh jako brzo smo napravili kamp na mestu na kome smo planirali. Trenutak koji je kod mene izazvao suze bio je kada sam video kako su se deca jako brzo rastrčala u potrazi za igrom. Jedan od roditelja je doneo drvene replike oružja i održao je deci vojnu obuku. Deca su se igrala rata po rovovima koji stoje tu već 100 godina. Jurišali su, nosili oružje, skrivali se… a u svakoj akciji neko od dece je nosilo našu zastavu – priča Dragan i dodaje da je sa njima bilo i troje dece glumaca, čiji je zadatak bio da kroz monologe i pesmu dočaraju veličinu događaja.
VITEZ SLOBODE: Vojnicima je rekao “Za mnom!”, poginuo, a Srbi su danima NOSILI NJEGOVO TELO odbijajući da ga sahrane
Akciju je pratila i profesorka Emina Živković koje je roditeljima i deci na originalnim lokacijama održala časove iz istorije – počev od stanja u Srbiji posle balkanskih ratova, završno sa Kajmakčalanskom bitkom.
Ideja lekcije bila je da se deci približi materija, ali ono što smo videli bilo je nešto sasvim drugačije. Deca su sedela ceo sat nepomična, a odrasli su se polako uključili u diskusiju tako da su i oni i deca imali komentare i pitanja. Kroz diskusiju i ponuđena razmišljanja na mestu gde su se vodile najteže borbe, svi smo naučili nešto, ali i emotivno osetili bol i borbu naših pradedova – seća se Dragan.
Susret za nezaborav
U isto vreme, od 10. do 15. jula, malo stariji i spremniji planinari okupljeni oko istog udruženja izveli su još jednu akciju u čast srpski predaka – “100 kilometara grebenom fronta za 100 godina proboja Solunskog fronta“.
Tačno 55 učesnika peške je prešlo skoro celu liniju Solunskog fronta noseći na čelu ikonu Svetog Petra i Pavla sa Kosova i Metohije preko Kožufa, Kozjaka, Dobrog Polja i Sokola do Kajmakčalana, gde je ostavljena u kapeli.
Verovatno najlepši trenutak ove akcije bio je onaj kada su se, kako je planirano, na Kajmakčalanu susreli “mladi” i “stari” planinari.
– Mi smo tada već bili na Kajmakčalanu. Na vrhu se skupila grupa roditelja i dece koja je čekala ekipu planinara sa zastavama u rukama. U tom momentu, nekoliko dece puno energije, odlučilo je da potrči ka planinarima. Uzeli su dve zastave i otrčali niz planinu. Planinari su stali da dočekaju decu, a mi koji smo bili na litici smo svi pustili suzu radosnicu videvši ovaj prizor – prepričava naš sagovornik trenutak kog će se uvek sećati.
Dve grupe planinara nakon toga su ujedinjeno otišle do kapele i prisustvoale pomenu čime su još jednom odali poštu srpskim precima palim za slobodu. Zajedno su se i spustili sa Kajmakčalana čime je su obe akcije završene na najlepši mogući način.
– Za mene je niz aktivnosti na Kajmakčalanu bila jedna od najlepših manifestacija u kojoj sam učestvovao u životu. Bio sam na specijalnom mestu u krugu najboljih prijatelja. Zajedno smo podelili osećanja koja se teško mogu opisati rečima. Svi učesnici su bili izvanredni – svako u svom domenu. Svi su u svakom trenutku bili spremni da pomognu kako god mogu. U tih nekoliko dana smo ostavili svoje različitosti po strani i koncentrisali smo se na jedinstvo i zajednički rad. Napravili smo mnogo pozitivne energije i poleta, a najbitnije je da „Otadžbina pamti“ svoje pradedove – zaključuje s ponosom Dragan Tomić.
