Održane su četiri konferencije u Srbiji, svaka od nordijskih ambasada vodila je jednu od konferencija, a domaćin poslednje, u Nišu, bila je ambasada Finske.
Konkurentnost na evropskom tržištu zavisi od “zelene tranzicije”. Želimo da pomognemo Srbiji da uvede tehnološke inovacije i uđe u proces održive ekonomije i zaštite životne sredine. To je na konferenciji u Nišu najavio ambasador Finske u Srbiji Kimo Lahdevirta.
O tome kakvu to pomoć Srbija može da dobije na tom putu, ovog jutra je u „Uranku“ na televiziji K1 govorio ambasador Finske. Kako je kazao, Nordijski zeleni projekat je zajednički projekat nordijskih zemalja koji finansira Nordijski savet ministara.
– U Srbiji su održane četiri konferencije: u Novom Sadu je domaćin bila Danska, u Nišu Finska, Norveška u Beogradu i Švedska u Čačku. Cilj konferencija je da se podigne svest i uspostave partnerstva u oblasti cirkularne i održive ekonomije, i zelene energije. Smatram da smo bili prilično uspešni, jer je medijska pažnja bila velika – kazao je amabasador u „Uranku“.
– Nordijske zemlje su se saglasile sa vizijom da postanu najintegrisaniji region u svetu u ekonomskom, društvenom i ekološkom smislu. Usvojili smo zajednički akcioni plan koji trenutno obuhvata period od 2021. do 2024, i prati se napredak na ovom putu. Postoje ključna pitanja, kao što je na primer način da se u najvećoj mogućoj meri koriste digitalne mogućnosti koje su nam na raspolaganju – kazao je ambasador Kimo Lahdevirta.
Ambiciozni ciljevi
Ambasador je na televiziji K1 kazao da je cilj da nordijske zemlje u potpunosti postanu održive do 2030. godine veoma ambiciozan, ali da nordijske zemlje imaju i pojedinačne, svoje ciljeve.
– Finska ima svoj cilj da postane ugljenično neutralna do 2035. godine. To je mnogo ranije nego Evropska unija koja je taj cilj zacrtala do 2050. godine. To je zajednički cilj naše vlade i celog društva. Zelena ekonomija i industrijski procesi mogu da se iskombinuju i moramo to da uradimo. Ekonomska i ekološka održivost, kao i socijalna i društvena održivost su zajednička i isprepletana pitanja. Svi ti ciljevi moraju biti ostvareni i ne isključuju jedan drugog. Pre svega morate biti ekonomski održivi i kompanije u Finskoj to sve više razumeju, koriste i primenuju u radu. Ekološka pitanja su od velikog značaja za kupce ali i za kompanije kako bi održale konkurentnost u budućnosti. Ukoliko kompanije budu radile na ekonomski održiv način to je dobro i za životnu sredinu. Ne pričamo o greenwashing-u već o stvarnim rezultatima.
O ratu u Ukrajini
Ambasador Finske u Srbiji govorio je u „Uranku“ i o ratu u Ukrajini i svim teškoćama kojima je pogođena Evropa zbog ovog sukoba.
– Ruska agresija na Ukrajinu donela je poteškoće zbog toga što su povećane cene energenata i došlo je do skoka inflacije. To su stvari koje moramo da prevaziđemo i premostimo u kraćem roku. Ove cene dovele su i do povećanja političke volje da se prevaziđu fosilna goriva i izgradi otpornost u energetskom miksu. Da se razviju lokalni zeleni izvori energije kao što su energija vetra, solarna i u našem slučaju nuklearna energija koja igra veliku ulogu. Raznolik energetski miks je važan kako države ne bi zavisile samo od jednog izvora i jednog snabdevača. To je ključ. Iako trenutno postoje problemi verujem da na duže staze sve to može biti korisno u smislu da ubrzamo prelazak sa fosilnih goriva na zelenija rešenja – kazao je ambasador.
O štrajkovima u Finskoj
Radnici nekoliko finskih kompanija iz tehnološke industrije stupili su u štrajk zbog spora o platama. Kako će Finska i zemlje članice EU izaći na kraj s ovim problemima, bilo je jedno od pitanja Draga Jovanovića.
– U Finskoj su štrajkovi fenomen koji se dešava svake godine, jer je radna snaga jako dobro organizovana i to je njihovo pravo. Pregovori između strana su u toku i verujem da će se brzo naći rešenja, jer je štrajk trošak za obe strane. Evropsko jedinstveno tržište je veoma važno za Finsku i rešenja koja kreiraju evropske zemlje su od ključnog značaja. Više od 60 odsto izvoza Finske ide na jedinstveno evropsko tržište. Ta rešenja koja su kreirana u okviru EU dovešće do konkurentnijeg jedinstvenog tržišta i jače Evrope – kazao je ambasador Kimo Lahdevirta u „Uranku“.
Cirkularna ekonomija
Finska je prva evropska zemlja koja je još 2016. razvila mapu puta ka cirkularnoj ekonomiji.
– Ta mapa revidirana je 2019. godine. Naša vlada ima sopstvenu klimatsku politiku koja je povezana sa cirkularnom ekonomijom. Imamo svest o svemu tome, ali i u Finskoj u praksi treba dosta vremena da bismo obezbedili da ti principi budu u potpunosti realizovani. Na primer, kada govorimo o dizajnu proizvoda ili o proizvodnji, cela poenta je da smanjimo količinu otpada na minimum. I sama faza dizajna i proizvodni procesi su u svemu tome od velikog značaja. Digitalizacija i povezivanje kroz 5G mrežu i korišćenje podataka u realnom vremenu mogu da obezbede efikasnost za proizvodne procese – naglasio je ambasador Finske u Srbiji.
Saradnja Srbije i Finske
Kako je kazao finski ambasador, nordijski i eksperti iz Srbije imali su u prethodnom periodu, na konferencijama, sjajne razgovore.
– Bili su to eksperti iz različitih oblasti: javne uprave, kompanija, Univerziteta, civilnog društva… Imali smo sjajne razgovore i diskusiju o situaciji i o mogućnostima koje bi trebalo da iskoristimo. Pokazali smo da postoje sjajne prilike za uspostavljanje partnerstava i možemo da učimo jedni od drugih. U Srbiji postoje sjajna rešenja, na primer, postoje vrlo zanimljiva rešenja u oblasti biootpada i njegovom korišćenju za proizvodnju bioplastike. U sakupljanju otpadnog, starog papira Srbija ima sjajne kompanije koje se time bave. U kombinaciji naših napora možemo stići do rezultata – optimističan je ambasador Finske.
Digitalizacija
Finska je trenutno digitalno najnaprednija zemlja u EU.
– To je dug put i kreće se od dobrog obrazovanja naročito u tehničkim strukama. Takođe, važna su i ulaganja u digitalizaciju i inovaciju. Dosledno radimo već decenijama i to je dobra osnova. Neophodna je, međutim, i dobra saradnja među akterima – univerzitetima, državom i kompanijama. Digitalizacija i IV industrijska revolucija su komplementarne stvari. Digitalizacija je nešto što je neophodno i zajednički je faktor, kao i uvođenje svih načela cirkularne ekonomije u industrijske i komercijalne procese. Nazvao bih sve to promenom paradigme.
Cirkularna ekonomija nije trošak, već investicija
Ambasador Finske u Srbiji kazao je u „Uranku“ da je jako teško proceniti iznos sredstava koja su potrebna za ostvarivanje ciljeva cirkularne ekonomije.
– Početna tačka je da to ne bi trebalo posmatrati kao trošak, već kao investiciju i ulaganje u budućnost. Smatramo da će se investicija vratiti. Naše države i ekonomije će učiniti profitabilnim u budućnosti i ekološki održivim. U Finskoj je procenjeno da nam je za obnovu sistema električne energije, što je od ključnog značaja, do 2035. godine potrebno deset milijardi evra. Ovde u Srbiji je procenjeno, u sektoru električne energije, da je potrebno od 15 do 20 milijardi evra da bi se taj sektor obnovio. Ako Srbija želi da ostane konkurentna na evropskom tržištu, a više od 50 odsto vašeg izvoza ide na evropsko tržšte, država nešto mora da uradi.
Pomoć Ukrajini i obnova zemlje zahtevaće ogromna sredstva ali uvek postoje i drugi resursi, smatra ambasador.
– Privatne investicije su ključ. Kompanije žele da ulažu u nove tehnologije kako bi ostale konkurentne. To će i nastaviti da rade i imaju finansijska sredstva. Ideja je da se iskombinuju različite mogućnosti, da dođe do uštede energije, da se radi na izradi energetski efikasnih rešenja i obnovljivih izvora – geotermalnih, solarnih, energije vetra. To je zdrav energetski miks i kompanije i javne institucije trebalo bi da ulažu u obrazovanje i da posebno podstiču mlade da gaje preduzetnički duh i koriste pronalaske koje će prevesti u inovacije koje se potom mogu proširiti na celo društvo. To je uvek dugo putovanje ali dostižno je.
Investicije u Srbiji
Ambasador Finske u Srbiji Kimo Lahdevirta kazao je da je finskim kompanijama Srbija veoma zanimljiva.
– Srbija i ceo region Balkana su nam zanimljivi. Imamo investicije ovde, u industriji, i najznačajnija je ona u oblasti snage vetra. Finska kompanija uložila je više od 100 miliona evra u vetropark Čibuk 1. To je zajednički projekat sa jednom kompanijom iz UAE. Planiramo i izradnju Čibuk-a 2 i biće to još veća investicija. Postoji interesovanje finskih kompanija da ulažu u Srbiji – kazao je ambasador na televiziji K1.
Zahtev za ulazak u NATO Finske i Švedske
Nezaobilazno pitanje bilo je i članstvo Finske i Švedske u NATO:
– Pre napada Rusije na Ukrajinu članstvo u NATO za nas je bila samo jedna od opcija. O tome se nije mnogo diskutovalo jer su ljudi bili zadovoljni situacijom kakva je bila. Nije postojala široka podrška za članstvo u NATO, ali kada je Rusija napala Ukrajinu, to je promenilo celokupnu situaciju u Finskoj i celoj Evropi preko noći. Podrška za članstvo u NATO je skočila na tri četvrtine ukupnog broja stanovnika. Ovog jutra sam video najnoviju anketu javnog mnjenje koja pokazuje da 82 odsto stanovnika podržava članstvo Finske u NATO, sve starosne i političke grupe. Sve NATO članice odoborile su status kandidata Finske i Švedske prošlog leta na samitu u Madridu, uključujući i Mađarsku i Tursku. Od tada smo imali intenzivne i dobre trilateralne razgovore između Finske, Švedske i Turske o zabrinutostima koje Turska ima. Šteta je što je u Švedskoj bilo demonstracija koje su imale odjeka u Turskoj, ali nadam se da ćemo posle izbora u Turskoj u maju videti napredak u procesu pristupanja NATO. 28 od 30 zemalja članica je ratifikovalo u svojim parlamentima naše članstvo, i uveren sam da ćemo stići u NATO pre ili kasnije – kazao je finski ambasador.
