Ona je u bolnici, a on joj piše: Ako ti amputiraju nogu... kunem se i ja ću svoju". Pročitajte šta je još napisao ovaj zaljubljeni mladić napisao...

 

 

Prenosimo pismo u celosti:

“Draga Nizama,

Ovo je trenutak kad želiš da napišeš nešto, a prsti ti se koče. Počneš, a more tuge i bola u obliku suza umiše moje lice. Sećam se dana kad smo bili jedna duša, a dva tela. Onaj tvoj osmeh, ono moje ‘čupavo’, ono nemirno dete u tebi koje ne želi da odraste. Svaku noć koju si me budna dočekala dok sam s posla žurio tebi. Tvoj poziv: Čoeku, kad ćeš kući? Stalo je. Vreme. Ljudi. Vetar. Kiša. Oluja. Stade sve… Život nas udari mačem sudbine, i zauvek rastavi.

Rekao sam ti kad sam ti bio u poseti u bolnici, da jednostavno tebe ne mogu preboleti jer kad si ti u pitanju, zaborav ne postoji. Samo se navikneš. Kad se dvoje rastanu, to nije kraj. Ne pika se ljubavi moja s kim šetaš, pored koga se budiš, s kim te pamte drugi. Pika se samo, koga se ti setiš kad pogledaš pored sebe dok ti srce ludački skače u grudima. Ranjeno i povređeno… ali jako. Kao ti. Otišla si u Tursku, s božjom voljom. Uz Alahovu pomoć, prohodaćeš ti opet. Učiniću sve da i dalje hodaš putem života, da trčiš ispred mene kao nekad kad sam te ganjao, pa kad te stignem, zagrlim i poljubim. Nije me stid. Prosiću. Prodaću sve što imam. Opljačkaću banku.

Halal bilo doživotna robija, al’ ti ćeš i dalje trčati i hodati svojim nogama, makar tvoj nijedan korak ne bio na putu koji vodi meni. Ni smrt ne znači kraj. Ljubav živi večno. Znam da i ti kao i ja često mislima odemo na grob naše ljubavi koju živu sahranismo, i ona ruža koja je bila najlepše dugine boje, na mezaru prkosno stoji uprkos kišama i olujnim vetrovima. Simbolizuje našu ljubav. Mnogi su krivi za naš rastanak, al’ verujem u Svevišnjeg da ćemo na ahiretu biti skupa. Zajedno s našom bebom, čije rođenje nismo dočekali.

Znam da si me najviše terala od sebe jer si znala da zbog šećera ne možeš imati dece. A znaš koliko žudim za tim da budem otac. Ali, ni zbog toga te ne bih ostavio. Ti si bila dete koje nam Gospodar nije podario. U tebi sam imao sve. Sećaš se klupe na Vrelu Bosne gde smo bili bezbrižni? Odvedem te tamo često, u svom srcu. Sedim i gledam. Vidim te. Nemaš pojma kako mi je lepo s tobom. Ne odustaj, nesuđena ljubavi, bori se. Kažu da Alah bolešću čisti grehe. Ti si moja dženetska hurija. Ona večna. Ako odem gore pre, spremiću ti večni dom i večnu ljubav. Gore, bebo, nema igli, bolnica, doktora, suza. Samo mir i ljubav.

Ne odustaj, bebo. Izdrži. U inat sebi! Ti si moj fajter. Ovaj dunjaluk je za tebe borilačka arena. Pobedićeš jednog dana. Dići pehar u inat svima. Pleši, bebo. Kao prelepa polarna svetlost Aurora Borealis koja na nebeskom svodu pleše svoj najlepši ples uprkos sili zemlje teže koja svim silama pokušava da je privuče sebi i zauvek prekrije bojom tame. Velikim Bogom se kunem, ako ti amputiraju nogu, i ja ću svoju. Mi smo isti, samo živimo u pogrešno vreme na pogrešnom mestu. Kad god ti teško bude, kad ti srce zatreperi, samo se seti mene i odmah ću biti tu. Tu u tvojim mislima. Nek’ mi se smeju u komentarima, neka hrane ego. Ne znaju ljudi tajnu srca moga i ko bi shvatio osim Boga? Pleši, bebo, uz melodiju srca moga. Peva ti, iako si kilometrima daleko, znam da ga čuješ. Duša nebu, telo zemlji, srce tebi.

Volim te, tvoj Amel Velić.