Beograđanka Tanja Maksimović već neko vreme pokušava da ukaže na diskriminaciju koju je, kao student Režije, doživela na Novoj akademiji umetnosti, u klasi profesora Ljubiše Ristića.

Ona je u klasi profesora Ristića a od strane dotičnog javno nazivana fašistom i optuživana za „smrt Miloševića u Hagu”, a obrazovna ustanova koju je pohađala nije se složila sa njenim navodima. Osim slučaja diskriminacije, Maksimovićeva pokušava da ukaže i da Nova akademija umetnosti ne posluje legalno, pošto studente godinama redovno upisuje na dva neakreditovana programa (Gluma i Muzička umetnost), a prostor KPGT-a, u kojem se održava deo nastave, nije prilagođen za boravak.

Njeno interesovanje za poslovanje ove obrazovne ustanove počinju školske 2013/2014. godine, kada je upisala Novu akademiju umetnosti na studijama Režije, u klasi profesora Ljubiše Ristića. Od početka je bila svesna političke opredeljenosti profesora, ali nije očekivala da će je dotični optužiti za – fašizam.

– Jednog dana smo se na času dotakli izložbe u KCB-u o zločinima nad Albancima i imali smo oprečne stavove. Po običaju mi je rekao da „pojma nemam” i da ne znam šta se događalo na Kosovu 1999. godine, te da ‘zbog ovakvih kao ja svet misli da smo hteli da očistimo Albance, da su zbog ovakvih kao ja, ljudi u Hagu osuđeni na 40 godina, da su zbog ovakvih kao ja ubili Miloševića u Hagu. Počeo je strašno da viče i da mi se unosi u lice, da besno gestikulira, a svi iz klase su ućutali pošto je polemika prešla u psihofizički teror. Rekla sam mu da me interesuje samo umetnički aspekt njegove ličnosti, a ne ideologija, i ne želim da me konstantno indoktrinira. Tu je izgubio svaku kontrolu – kaže za Dnevno.rs Tanja Maksimović.

Studentkinja tvrdi da je Ljubiša Ristić potom vikao, obišao čitavu prostoriju u krugu strašno besan, a potom joj prišao i zapretio prstom ispred samog nosa: „To si sada rekla i nikad više da te ne čujem, da to nisi ponovila nigde napolju, ja da te indoktriniram. Zabraniću da mi se ovde pojaviš ikad više!” – rekao joj je Ristić, što ju je dovelo do suza i otišla je kući. Kako kaže, više puta je, kao osoba desne političke orijentacije, bila na meti profesora Ristića, iako svoje političko opredeljenje nije isticala u prvi plan.

– Profesoru Ristiću niti jednom rečju nisam pomenula, na primer, njegov politički angažman u JUL-u, niti mi je to smetalo, inače se ne bih upisala na njegovu katedru. Ako redovno dolazite na časove i ispunjavate sve obaveze, prilično vam zasmeta kad vas profesor pred svima oceni sa rečima „Ti si opterećena fašistima, ti si bre fašista”. Profesor Ristić zna da ja nisam član nijedne partije, da sam običan građanin desne političke orijentacije na koju svi imamo pravo. Kada sam pomenula indoktrinaciju, nisam uzela u obzir da sam na časovima u KPGT-u na stolovima videla bedževe JUL-a, kao i to što je profesor nekim studentima delio knjigu Gorana Matića „U milosti anđela” sa političkim osvrtom na devedesete, već isključivo na njegov agresivan pokušaj da mi iz dana u dan nametne svoje ideološko mišljenje, što je rezultiralo incidentom kad sam ga posle dva meseca prvi put opomenula – ovjašnjava Maksimovićeva.

Kada se Novoj akademiji umetnosti žalila na ponašanje profesora Ristića, odbili su da zavedu žalbu, potom da je prime pismom sa povratnicom, da bi tek 25. januara od njih mejlom dobila odgovor da se njenim slučajem akademija ne može baviti, jer nije platila četvrtu ratu školarine. Neplaćanje rate školarine, prema Statutu akademije, znači da Tanja Maksimović više nije redovan student akademije, iako je ovo suprotno Zakonu o visokom obrazovanju i Zakonu o obligacionim odnosima. Maksimovićeva je angažovala advokata i poslala odgovor u kome ukazuje na sva kršenja zakona. ali Nova akademija nije odgovorila. Vlasnik je, naime, odbio i sastanak sa advokatom.

Nakon ovog odgovora, Maksimovićeva je prestala da pohađa nastavu, ali se 19. marta obratila Odeljenju za inspekcijske poslove Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Njen zahtev je glasio: „Hitno postupanje u vezi sa diskriminacijom i zlostavljanjem na Novoj akademiji umetnosti Evropskog univerziteta”.

Inspekcija je, nakon odugovlačenja, izašla na teren tek 3. juna, a Nova akademija je školsku godinu završila 30.maja, te realan uvid u situaciju nije bio moguć.

– Nisu mogli da se uvere u sve moje navode. Diskriminacija, neakreditovani programi, a pritom je i prostor KPGT-a neprilagođen uslovima za normalni boravak studenata jer im je više godina isključivana struja i voda. Bio je mesec novembar, a mi smo sedeli u hladnim i mračnim prostorijama, bez struje i grejanja, što nam je u više navrata onemogućilo da vežbamo na Akademiji – tvrdi sagovornica, koja od Elektroprivrede Srbije nije mogla da sazna kada su KPGT-u isključeni struja i voda, pošto je fizičko lice.

Inače, Ljubiša Ristić je poznat javnosti i po navodima da je 2011. godine u naselju Čukarica išamarao desetogodišnjeg dečaka, jer je dete želelo da pomazi njegove pse. On je tada demantovao nasilje nad detetom, ali je priznao da mu je rekao: „Beži, debeli, nemoj da ih dražiš… radi to kod svojih roditelja”.

Osim ovih inicijativa, Tanja Maksimović već neko vreme pokušava preko nadležnih institucija da upozori na neakreditovane programe Nove akademije umetnosti iz Beograda, koja redovno upisuje studente na programe koji su „u procesu akreditacije”.

Maksimovićeva je 19. marta ove godine uputila pritužbu Republičkoj prosvetnoj inspekciji, u kojoj je dostavila i dve potvrde Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta. Komisija je ustanovila da modul Gluma, koji vodi profesor Svetozar Cvetković, u okviru programa Dramska umetnost, nije akreditovan, a redovno se vrši upis studenata već dve godine. Inspekcija je, kako je već spomenuto, reagovala tek 3. juna, kada je bilo uzaludno.

 

– Naime, studenti se upisuju na modul Glumu formalno kao studenti Režije, modul koji je validan, pa se na taj način izbegava kontrola Inspekcije. Pritom se časovi ovog modula redovno održavaju i navedeni su u rasporedu časova. Uvidom u raspored koji se nalazi na sajtu Nove akademije može se videti koje programe ima i koliko godina traju, a dokumenta koje mi je dostavila Komisija za akreditaciju jasno kažu da ovi moduli nisu odobreni. Pored Prosvetne inspekcije, pisanim putem sam se obratila dekanu Evropskog univerziteta Miliju Zečeviću, jer je po Statutu Nova akademija umetnosti njihova organizaciona jedinica – ističe Tanja, koja do danas nije dobila odgovor od Evropskog univerziteta.

Neakreditovan program Muzika

 

Nova akademija je negirala sve optužbe Tanje Maksimović, koja ima i dokumentovane dokaze za svoje sumnje. Komisija koju je formirala akademija obradila je ceo slučaj i ustanovila da nije bilo verbalnog zlostavljanja i indoktrinacije.

„Posle detaljnog razmatranja ustanovljeno je da, suprotno njenom ličnom utisku kako akademija nju pojedinačno izlaže političkoj indoktrinaciji, Tanja Maksimović često i nepotrebno meša politiku i ideologiju u rad na akademiji više nego što to ima smisla u umetničko-dramskim diskusijama. Opravdani stav i zaključak Komisije je kako nema osnova za potvrdu utiska o zlostavljanju, niti diskriminaciji pojedinačnog studenta. Tanja Maksimović je došla na akademiju da studira, a ne da neakademski meša politiku tamo gde joj nije mesto. Preporuka je da se studentu komunicira jasna poruka kako je dobrodošla da normalno nastavi studije, bez uplitanja politike, što na univerzitetu nije dozvoljeno” – obrazloženje je Nove akademije umetnosti.

Upitani za slučaj neakreditovanih programa, akademija tvrdi da postoje „akreditovane studije Dramske umetnosti režije i Vizuelnih umetnosti, gde se upisuju studenti”, te da je Maksimovićeva zamenila program Glume predmetom Gluma.

– U planu je da se akredituje i modul za glumu, s obzirom da se na našim studijama režije kombinuje režija i gluma, gde studenti sami igraju u predstavama koje i režiraju. Što se tiče programa za muziku, Nova akademija ima program obrazovanja tokom čitavog života iz muzike a takođe je u postupku akreditacije program Savremena popularna muzika, na koju će se tek upisivati studenti – poručuju iz Nove akademije umetnosti.

Akademija nije, doduše, rekla zašto godinama upisuje studente na program Glume koji tek planira da akredituje, te zbog čega najavljuje programa Muzike a da je od akreditacije istog odustala, u šta smo se uverili uvidom u dokument dobijen od Komisije za akreditaciju. Uvidom u raspored Nove akademije, pored Glume, postoje odeljenja Muzičke produkcije i Muzike, od prve do treće godine, što navodi na zaljučak da se ovaj neakreditovani program upisuje pune tri godine.

Takođe, od Nove akademije umetnosti smo tražili i uvid u odluke komisije, sa pečatom i datumom donošenja odluka, ali te dokaze o odlukama akademije do danas nismo dobili.

Važno je napomenuti da, uvidom u kaznene odredbe Zakona u visokom obrazovanju, član 107. navodi: ”Novčanom kaznom od 100.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj visokoškolska ustanova, ako ostvaruje studijski program koji nije naveden u dozvoli za rad (član 41. Stav 13).