Jedni za drugim, na prostoru Savamale i Bara Venecije, nestaju trošne kuće, montažne barake, prodavnice, skladišta, šljunkare, fabrički depoi...
Početak gradnje “Beograda na vodi” je za jedne blizu, za druge daleko.
“Hoćemo da urežemo ovaj predeo u sećanje. Kada počnu radovi sve će biti drugačije”, kažu Milica i njena drugarica Smilja, koje koriste poslednje dane da uživaju u sadašnjem izgledu ovog dela prestonice, pišu Večernje Novosti.
Postojeći pejzaž otići će u zaborav već početkom marta, kada će teški kamioni nasuti pesak po celom terenu. Dok u jednom delu bager ruši sve pred sobom, pokoji biciklista vozi uobičajenu rutu ovim delom pokraj Save.
“Rušenje nam je najavljeno za dvadesetak dana, nekad u martu”, kratko kaže radnik čuvene prodavnice “Kod čika Radeta”. – Kud ćemo posle, ne znamo.
Ova prodavnica bila je godinama glavna usputna stanica za bicikliste. Tu je moguće pronaći i plazma keks i tuš -kabinu, vreću za udaranje i šolju za čaj. Tu je ujedno bilo mesto za odmor, osveženje, ali i za popravku lanca i pumpanje gume. I za dobru zabavu jer i dalje obešena na banderi visi gitara. Sve je bilo na jednom mestu, za svačije potrebe ponešto. Prodavci u ovom lokalu sa setom se sećaju vremena kada su se ispred skupljali vozači lakih dvotočkaša.
“Sentimentalno sam vezan za ovaj kraj, ne mogu da se pomirim sa tim da će uskoro ovde ostati ruševine, a da “Kod čika Radeta” više neću moći da popijem sok za malo para”, kaže biciklista Jovica.
Nedaleko odatle, još jedna radnja, i to sportske opreme, čeka svoj tužan kraj. Rok za rušenje je prošao, ali vlasnik još trguje – po znatno sniženim cenama. Rolere, bicikle, ali i ribolovački pribor nema ko da kupi.
“Otkako je počelo rušenje okoline, ovuda malo ko prođe”, kaže vlasnik. – Trebalo je da nas sravne još u decembru. Kako niko nije došao, nastavio sam da radim, ali sutra mogu da dođu da nas sruše. Nisam prebacio robu, nemam alternativu.
Srušene kuće, blato i smrad kanalizacije koji se širi unaokolo, ostaće jedna od asocijacija slučajnih ili namernih prolaznika ovog kraja. Na “groblju brodova” pecarošima prave društvo pitomi psi lutalice. Udice su zabačene u mulj i sav otpad koji je reka nanela. Čini se da ribolovci ne mare za svu tu prljavštinu – bitan je ulov i vreme da se ubije sa “kolegama”.
“Ne dolazim ovde svakoga dana, trebalo bi ipak da se uhvatim nečega pametnijeg”, sa osmehom priča pecaroš Zoran. – Kada se zahuktaju radovi, oteraće i nas.
Mir i tišina. Krici galebova i šum vode jedino narušavaju spokoj ovog “paralelnog” sveta Beograda. I dok ovu smirenost ne zameni buka građevinskih mašina, još će pokoji namernik uživati u prepoznatljivom pejzažu.
Završni radovi na prvom lokalu u okviru projekta “Beograd na vodi”, smeštenom u neposrednoj blizini glavne autobuske stanice, uveliko su u toku. Dok neumorni majstori postavljaju poslednje kamene ploče namenjene budućem parkingu za vlasnike lokala i VIP goste, onaj zvanični, veći, biće završen za nekoliko dana, pošto je otvaranje “Savanove” najavljeno za subotu, 21. februar.
Budući posetioci modernog restorana parkiraće svoje automobile na nekadašnjem odmaralištu “Niš ekspresa”, neposredno ispod Brankovog mosta.
