Našoj redakciji dojavljena je priča o vrhuncu bezobrazluka šalterskih radnika u našoj zemlji. Usred vanredne situacije, krize, u vremenu kada se svi iz petnih žila trude da nesrećnom stanovništvu nadoknade strahovitu štetu nastalu usled poplava, pa daju i poslednji dinar, svesni da su neki ljudi izgubili bukvalno sve, postoje drugi, poput ove gospođe koja radi u Pošti, za čije ponašanje ne postoji opravdanje.
– Imam prijatelje u okolini Šapca, koji su, hvala Bogu dobro, zbrinuti kod svojih rođaka, ali su preživeli veliku materijalnu štetu. Iako svakodnevno šaljem SMS na 1003, želela sam da im, dok ne budem fizički, zbog uništenih puteva i klizišta, mogla da odem do njih i pomognem, bar pošaljem novčanu pomoć, da se nađe. Otišla sam, 20. maja ujutru u osam sati u poštu pored koje inače prolazim kada krenem na posao, kako bih pomoć uplatila. U pitanju je pošta u Ulici Ratka Mitrovića u Žarkovu – počinje svoju priču Jovana M.
Ona je objasnila kako je krenula na posao, i želela da uplati novac ujutru, jer je planirala da posle posla ode i volontira u nekom prihvatnom centru, te ne bi imala kada u drugom terminu da uplati pomoć.
– Ušla sam nekoliko minuta posle osam časova u poštu. Od četiri šaltera, samo jedan je radio. Taj jedan je na prijemu pošiljaka. Nikog drugog, osim mene, u tom trenutku u pošti nije bilo. Jedna radnica je ispred pušila cigaretu, druga je telefonirala a gospođa koja je radila na prijemu pošiljaka završavala sa prijemom jedne. Imala sam vremena, pošto inače u pola devet krećem na posao, tako da sam stajala dok me neko ne pozove. Međutim, 15 minuta niko me nije konstatovao – nastavlja svoje izlaganje tridesetogodišnja radnica jedne kladionice na Banovom brdu.
Prema njenim rečima, pomenuta pošta često ne funkcioniše kako treba, što, kako kaže, znaju i svi ostali meštani Žarkova, posebno oni koji tu živeo ceo život. Neprestano je gužva, radi samo jedan šalter, ili je neki problem pa ne mogu da prime ljude. Uglavnom, to nije tema ove priče, ali kako ističe, njoj je zbog ovog događaja dozlogrdilo i rešila je da reaguje.
– Strpljivo sam čekala, čudeći se, sa ostalih desetak ljudi koji su u međuvremenu pristigli pošto niko nije radio na šalterima za plaćanje, kako je moguće da 15 minuta niko ne obraća pažnju na nas. Kao da nismo tu. Konstatovala sam sa komšijama, da situacija ne čudi, s obzirom na to da nije prvi put da se tako nešto dešava. U jednm trenutku, gospođa koja radi na prijemu pošiljaka, pozvala je da prvi ko je na redu dođe kod nje, videvši da njenih kolega nema na svojim radnim mestima – objašnjava kako je situacija počela da se zahuktava.
Kako je naša sagovornica bila prva na redu, otišla je na šalter. Rekla je da joj treba tri priznanice za prenos novca, kako bi ih popunila i rekla gospodinu iza nje da on završi svoj posao dok ona ne popuni priznanice.
– Gospodin je veoma brzo završio šta je imao, a ja sam za to vreme popunila jednu uplatnicu. Dala sam gospođi, zamolivši je da je obradi, a ja ću, dok je ona obrađuje popuniti i druge dve. Ona je počela to da radi, kada se u već prepunu poštu ušetala gospođa i stala pored mene – priča besna Jovana.
Rekla je nešto poput „komšinice, kasnim na posao, možete li da mi proverite ovu pošiljku, ne mogu da čekam red”.
– Žena je, mrtva hladna, ostavila moju uplatnicu, ustala i otišla da traži pošiljku ženi! Bilo je već dvadeset do devet i znala sam da ću zakasniti na posao i dobiti „ribanje” zbog toga, jer zaista red u pošti ne može da bude opravdanje za kasniji dolazak. Pitala sam gospođu sa ulice, kako je nije sramota da ulazi preko reda kada deset ljudi čeka već pola sata, a ona me nije ni pogledala. Tada sam pitala gospođu sa šaltera zašto to radi i kako mže da konstatuje ženu koja je ušetala tek tako, a da prethodno ne konstatuje deset ljudi koji stoje 15 minuta? Dodala sam da neću dozvoliti da joj da paket dok meni ne obradi uplatu, i ostale dve koje sam u međuvremenu već popunila. Ona je dreknula kako ne želi da se raspravlja „Znate šta gospođice, idite vi lepo na početak reda, pa popunite sve uplatnice!” Odgovorila sam da mi ne pada na pamet jer sam ja na redu i imam sve uplatnice. Odbrusila mi je, veoma drsko i bezobrazno da neće da mi obradi uplatnicu jer, uostalom to i nije njen posao, tobož, ona je samo na prijemu pošiljaka – u neverici objašnjava Jovana.
Ona je pokušala da joj objasni da i ona kasni na posao, i da joj je potrebno da uplata prođe jer uplaćuje pomoć ugroženima od poplava, međutim gospođa „šalteruša” je nije konstatovala. Ipak, komšinicu ili drugaricu koja se nonšalantno ušetala sa ulice je primila preko reda.
– Na posao sam stigla u pola deset, pošto sam morala da odem u drugu poštu, dobila „ribanje” zbog kašnjenja, ali sam objasnila sumanutu situaciju nadređenima koji su razumeli, i oni su ljudi, naravno. Ipak, želim da ova priča dospe do nekih ljudi koji mogu da utiču na drske i bezobrazne šalterske radnice kakvih je velika većina, čast izuzecima – zuaključuje svoje izlaganje za naš portal ova devojka.
Redakcija Dnevno.rs pozvala je kol centar pošte za žalbe:
– Ne znam šta da vam kažem, morate imati razumevanja u ovoj vanrednoj situaciji. To je mala pošta, uvek je gužva, radi se koliko može, i ta gospođa je nervozna, razumite je – bilo je sve što su nam rekli u kol centru, aludirajući na to da imaju mnogo sličnih prijava za različite filijale u gradu, te da jedino što je devojka trebalo da uradi, jeste da zove šefa filijale. Kada smo rekli da je to učinila, a da je dobila odgovor da nije tu, operaterka nas je uputila na telefon filijale pošte u Ratka Mitrovića, i rekla da ih pozovemo za objašnjenje.
U pošti su nam rekli kako direktor i dalje nije tu, kao i da oni ne mogu da daju nikakve izjave. Na objašnjenje zašto ih zovemo, sagovornica nam je rekla da zna za pomenutu situaciju, pa se izvinila u koleginicino ime i zamolila da razumemo. Nismo uspeli da saznamo ime bahate šalterske službenice, ali apelujemo na one čiji je to posao, da provere rad svojih zaposlenih, jer je ovo zaista vrhunac bahatluka i bezobrazluka! Komšije, rođaci i prijatelji ne smeju da imaju prednost u odnosu na ljude koji strpljivo čekaju u redu.
