Pored pomoći u vidu hrane i vode, a pre svega one da se ljudi izbave iz poplavljenih područja, kada sve to prođe, najvažnija je psihološka pomoć. Kako mnogi apeluju, ako neko nije u mogućnosti da pomogne bilo kako, može bar da porazgovara sa nesrećnim ljudima. Nekada razgovor znači više od bil čega...
Nakon velike tragedije koja se dogodila, svi deluju iznenađeni velikim brojem ljudi koji su se odazvali na poziv za volontiranje na raznim područjima. Od juče je sa radom počela i grupa volontera koji pružaju novi oblik pomoći – psihološku pomoć. Više od 100 psihologa, psihoterapeuta, psihijatara, kao i stručnjaka iz srodnih oblasti i preko 400 studeta psihologije i srodnih disciplina se okupilo i rasporedilo po prihvatilištima u Beogradu. Vanja Đokić, studentkinja završne godine psihologije, za Dnevno.rs ispričala je svoje iskustvo:
– Imala sam želju da pomognem ljudima koje je zadesila ova tragedija, jer im je sada svaka pomoć neophodna. Kontaktirali smo profesorku sa fakulteta, koja nam je rado izašla u susret i organizovala nas u timove, kako bismo pružali prvu psihološku pomoć, kako unesrećenima, tako i volonterima – kaže Vanja, inače apsolvent Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, smer psihologija.
Ova devojka je bila jedan od volontera koji su bili raspoređeni na DIF-u i kaže da su na samom početku akcije mnogi bili zbunjeni i nisu znali šta tačno da očekuju s obzirom na to da se ogroman broj ljudi odazvao apelima za pomoć ugroženima. Međutim, po dolasku u prihvatilište, početni pritisak je nestao i volonteri su počeli da prilaze ljudima i razgovaraju sa onima kojima je to bilo potrebno.
– Neki od ljudi koji su smešteni su spavali, drugi su razgovarali međusobno. Situacija je, u suštini, delovala mirno i ostalo je tako do kraja dana. Volonteri su bili fenomenalno organizovani i ljudi sa kojima sam razgovarala su bili jako zahvalni na ukazanoj brizi – otkriva Vanja za naš portal.
Mnoge priče i razgovori koje su vodili, bile su potresne i teško je bilo ne odreagovati suzama:
– Kako su nam to naši supervizori rekli: ‘Sad ste bačeni u vatru.’ Mislim da smo posle nekoliko priča uspeli da dobro prikrijemo zabrinutost, ali tuga se na kraju dana videla na svima nama – iskrena je ona.
„Najteže mi je bil kada su mi ljudi pokazivali snimke sa svog mobilnog telefona koje su snimili sa krovova svojih kuća, dok su čekali da ih spasioci pokupe. Strašan je izraz njihovog lica dok opet gledaju taj snimak. Takođe mi je teško palo kada su nam tražili da pronađemo njihove porodice po drugim prihvatilištima, a nadležni su nam rekli da je to trenutno nemoguće. Mnogi su nam ispričali svoju celu tužnu životnu priču, jer u tom trenutnu samo žele da izbace iz sebe sve što ih je ikada mučilo i činilo tužnim i nesrećnim. Ipak, koliko god da je teško, neki ljudi koji su odlazili kod svoje rodbine su me zagrlili na kraju i zahvalili se što smo bili sa njima ceo dan. Taj osećaj je neopisivo divan.”
Ovi volonteri nastavljaju vredno da rade, a novi su uvek dobrodošli. Ipak, kako biste na najbolji način bili od pomoći, prethodno se dobro raspitajte gde ste zaista potrebni:
– Nastavljamo kao i juče, par timova je raspoređeno po svakom prihvatilištu sa svojim supervizorima i pomažemo kome god pomoć treba. Zamolila bih sve ljude koji žele da volontiraju da se dobro obaveste gde su volonteri potrebni, a gde ne, jer se dešava da ima više volontera nego ljudi kojima pomoć zaista treba i pravi se gužva. Takođe, savetujem najpre volonterima, da vode računa o tome kada su poslednji put spavali i jeli, jer ima ljudi koji spoje po dva dana da ne spavaju. Tako preforsirani nisu ni od kakve pomoći! I apelujem na sve da ne šire dezinformacije i da lično provere svaku vest koju su čuli, jer takve vesi dolaze i do ljudi u prihvatilištima i dodatno im stvaraju nepotrebnu paniku – zaključila je Vanja Đokić, volonterka koja ugroženima pruža psihološku pomoć na DIF-u.
