Miroslav Đurić, kako je pravo ime legendi Gradića Pejton, ima čime da se pohvali u svojoj karijeri. Karađorđevići su ga odabrali za ličnog fotografa, Putin je po dolasku u Srbiju pitao za njega, fotografisao je svetski džet-set, a na 'rezervnoj klupi' u njegovom studiju sedele su mnoge poznate face.
Osnovnu i srednju školu završio je u rodnoj Tuzli. Tih godina je i zavoleo fotografiju. Odatle je otišao put Beograda gde je završio Fakultet fizičkog vaspitanja, ali svoju pravu ljubav nije zaboravio. Ovo je priča o Žiki Sliki i jednoj neobičnoj karijeri koja traje skoro četiri decenije.
„Moralo je da se živi od nečeg”
– Fotografijom sam počeo da se bavim slučajno, pre 35 godina. Brat i ja smo ostali bez oca, majka nije mogla sama da nam obezbedi sredstva za egzistenciju i morali smo da se snalazimo. Moralo je od nečeg da se živi. Kada je otac umro, u osnovnoj školi sam prvi put uzeo aparat i počeo sam da slikam bezveze. To mi je bio hobi, ali sam uvideo da to može da bude i korisno. U srednjoj školi sam kupio ozbiljniji aparat i shvatio sam da vidim sebe u tome. Završio sam kasnije i Fakultet fizičkog vaspitanja u Beogradu – započeo je svoju priču za Dnevno.rs Žika Slika.
Prvi u Beogradu su izrađivali brze fotografije
– Najpre sam radio kod privatnika oko šest godina. Učio sam taj posao i dobro sam ispekao zanat. Posle sam konačno došao u situaciju da otvorim lokal. I to je ovaj lokal u kome sad pričamo, u njemu sam 30 godina. Gradić Pejton je bio poznat i pre mene, ali sam se po dolasku dosta posvetio marketingu. Neko vreme sam proveo u Americi i video da je marketing mnogo jaka stvar. U svakom poslu bez reklame nema dobrog uspeha. Želeo sam da se čuje za nas, a da ću postati jedan od poznatijih fotografa – nisam verovao. Kada sam otvorio lokal uzeo sam kredit i kupio mašine. Stvarno ozbiljno sam pristupio svemu, prvi u Beogradu smo brzo izrađivali fotografije – ponosno ističe gospodin Đurić.
Poznanstvom sa Minimaksom promenilo mu je život
– Pre nego što sam otvorio lokal, upoznao sam Minimaksa. To je bilo 1982. godine. Pitao sam ga da napravimo neku reklamicu i odmah je pristao. On je u to vreme vodio izuzetno popularnu radijsku emisiju „Tup, tup”. Oduvek je bio poznat po kravatama. Čak sam mu ih i ja donosio sa svojih putovanja za emisije. Nekoliko puta sam bio u njegov gost u legendarnoj ‘Minimaksoviziji’ – kaže Žika Slika i dodaje:
– Mića je bio sjajan čovek, legenda i ja sam mu i dan-danas zahvalan na svemu. Mene ljudi vezuju za njega zato što me je on stvarao. Verovatno ne bi niko znao za mene. Sad se napunilo devet godina od njegove smrti i ja to svake godine obeležavam.
Brat Miladin i on su prinuđeni da ‘tezgare’, drugačije se ne može
– Danas nije kao ranije, niko više ne radi fotografije. Svako može da slika telefonom ili digitalcem. Čak i ako dođu, traže da uradim jednu, dve fotografije. Brat i ja zato moramo da jurimo okolo, da ‘tezgarimo’… Ne može drugačije da se funkcioniše.
Povratak Karađorđevića i imenovanje u kraljevskog fotografa
– Kada su se Karađorđevići vratili u zemlju 2001. godine ja sam odmah hteo da dođem do njih. To mi je bila želja. Kruna moje karijere bila bi da budem fotograf Njihovog kraljevskog visočanstva. Pokušavao sam nađem način kako da dođem do njih. Bo je neki prijem u Aero klubu 2002. godine i ja sam bio pozvan da fotografišem. Ali ne njih, koji su isto bili tamo, nego taj događaj. Tada sam ih upoznao. Šef obezbeđenja bio je moj dobar drugar Pukovnik Dragan Jovanović. On, nažalost, više nije među živima. Pitao sam ga da me zove ako bude upražnjeno mesto fotografa Njihovih visočanstava. Od tog našeg razgovora prošlo je bilo godinu dana i on me je pozvao. Uspeo je da mi zakaže razgovor i tad sam bio uzbuđen kao nikad. Nisam mogao da verujem da su me pozvali. Te 2004. godine, aprila meseca, popričao sam sa princom i princezom. Od tog dana počela je naša saradnja i do današnjeg dana ja sam njihov lični fotograf. Njih dvoje stvarno mnogo poštujem i cenim. Jednostavno, obožavam ih. Svuda su dobro dočekivani i poštovani – pun je hvale za kraljevsku porodicu Žika Slika.
Kraljica Elizabeta još uvek nedostižna
– Sa Karađorđevićima sam obišao celu Srbiju, razna mesta, bolnice, škole, obdaništa, sve moguće institucije… Upoznao sam dosta ljudi koje ne bih sreo nikada. Ne samo naše, već i ljude iz sveta. Od predsednika, kraljeva, premijera, pa do holivudskih glumaca. Sve vreme ovoga sveta mi je posvećeno njima i na raspolaganju sam im 24 časa dnevno. Evropske kraljevske porodice dolaze često u Beograd da ih posete. Dolazio je švedski kralj sa kraljicom, grčki kralj, rumunski, bugarski… Neostvarena želja u životu mi je da vidim Kraljicu Elizabetu, kao i da je fotografišem – priznaje on.
Kako kaže, putovanja su mu važna stvar u životu
– Baveći se fotografijom dosta putujem po svetu, i putovanja su mi, nakon porodice, najvažnija stvar u životu. Bio sam na svim kontinentima, obišao sam mnogo zemalja, fotografisao sam sa četiri Olimpijskih igara… Na svim takmičenjima radio sam kao samostalni fotograf, za moju dušu. Dosta sam putovao sa našim košarkašima kada su išli na svetske i evropske smotre. Bio sam prisutan i u Indijanapolisu 2002. godine kada smo osvojili Svetsko prvenstvo, što je naš poslednji veliki uspeh u tom sportu. Oni su divni ljudi – objašnjava Žika Slika.
„Nole je genijalac”
– Novaka Đokovića sam fotografisao još dok je počinjao i kada god se vidimo popričamo o Zvezdi. To je jedan sjajan i izuzetan momak. Prosto, genijalac. Najveće ime koje postoji u sportu kod nas. Veoma je dobar i human čovek koji pomaže ovom narodu – nije štedeo reči hvale prema srpskom teniseru.
U studio u Gradiću Pejton uvek ”bane” neko poznat
– U radnji me često posete Sale Đorđević, Željko Obradović, Duda Ivković… Baš skoro mi je bio ovaj momak iz CSKA, kako se zove… Teodosić. Dolaze mi i fudbaleri Zvezde i Partizana da se slikaju. Sa crveno-belima sarađujem od 1991, od Barija i titule prvaka Evrope – objašnjava Žika.
Predsednik moćne Rusije, Vladimir Putin, pitao je za njega
– Kada je ruski predsednik Vladimir Putin poslednji put boravio u našoj prestonici, pred novinarima je nenadano zapitao – „A gde je Žika Slika?” Verovatno mu je to ime bilo zanimljivo pa ga je zapamtio. Gledali smo se samo preko objektiva, jer mi je bilo otkazano dogovoreno snimanje u Ambasadi Rusije. Putin je, ipak, želeo da me lično pozdravi. Opet ćemo se sresti kada uskoro dođe u posetu Beogradu – otkriva nam svoju malu profesionalnu tajnu Žika Slika.
„Klinci me pitaju za savete”
– Danas se mnogo ljudi opredelilo za fotografiju. Neki neafirmisani momci su čak dolazili kod mene da me pitaju za savet. Bio sam im mentor. Ali dobro, takva su vremena pa je svako prinuđem da se snalazi kako zna i ume – kaže on.
Država im je oduzela deo kolača izdavanjem ličnih dokumenata
– Najviše mi je žao što je izdavanje ličnih karata, pasoša i vozačkih dozvola policija uzela u svoje ruke. Na taj način su nam uzeli deo kolača koji smo mi fotografi imali. Danas tog fotografisanja nema. Sve je zamrlo. Na sve moguće načine moram da upoznajem ljude na prijemima i onda tako dolazi do saradnje. Moram sam da se snalazim za posao i tezge – iskren je Miroslav Đurić.
O Gradiću Pejton, osim zakupaca, niko ne brine
– Trideset godina sam zakupac ovde i plaćam prostor, a nikad niko iz Grada nije došao da pita da li nešto mogu oni da urade. Bar neki ekser da ukucaju. Svi mi ovde u Pejtonu sve sređujemo sami. Svi pričaju i obećavaju da će da nam pomognu, ali niko nikad nije. Jednom sam čak i otišao u Direkciju poslovnog prostora sa predlozima šta bi moglo da se uradi, popravi… Naravno, niko se nakon toga nije pojavio. Čudi me da su me primili uopšte. Plaćam i porez i socijalno i penziono, ali nikakvu stimulaciju nemam – zaključio je Žika Slika.
