Ni sedam meseci nakon poplava, dobar deo Obrenovčana nema gde da se vrati! Snalazi se kako ko ume i može, a pomoći od države niotkuda, uprkos obećanjima. Ovo je jedna u nizu takvih priča.
Majske poplave su za većinu danas noćna mora koja je sada gotovo u potpunosti zaboravljena. Mnogi, ipak, i danas tu noćnu moru žive, i to kao beskućnici.
– Užasno je sve ovo kroz šta prolazimo. Da mi je neko dao po dinar za svaku prolivenu suzu od maja, do sada bih mogla da sagradim i vilu – govori nam kroz suze Zorica Miletić iz Zabrežja, koja je svoj stan napustila 17. maja, i od tada se više nikada nije vratila u njega.
Zorica boluje od trombocitopenije, a sa svojom porodicom je na evakuaciju čekala 26 sati jer spasioci nisu mogli da im priđu. Kada je napokon evakuisana, u kritičnom stanju je prebačena u Zemunsku bolnicu.
– Iz stana smo izvukli samo sinovljevu gitaru i mačku – priča nam kroz jecaje Zorica. Najteže je, kaže, oprostiti se od srećnog života koji su imali pre poplave.
– Imali smo sve, i bili prava srećna porodica. Planirali smo u maju i letovanje u Bugarskoj a nakon deset dana suočili smo se sa morem u sopstvenoj kući – prepričava nesrećna žena čija je porodica već mesecima razdvojena.
Ona i suprug, naime, žive kod čoveka iz Mislođina, koji ih je velikodušno primio u svoj dom iako se ranije nisu poznavali, dok su im dvojica sinova u Beogradu, kod svojih devojaka.
– Živela sam u stanu od 43 kvadrata koji je moj otac 1956. godine dobio od fabrike „Špiritus” u kojoj je radio. Fabrika ne radi od sredine osamdesetih godina prošlog veka, a mi smo ostali u stanu iako nismo mogli da ga otkupimo – priča Zorica za Dnevno, objašnjavajući da su otkup stana kočili nerešeni imovinsko – pravni odnosi između firme i države.
Tako su, objašnjava nam Zorica, ona, suprug i njihova dva sina u tom stanu živeli kao podstanari.
– Kako je stan bio u lošem stanju, 2000. godine smo podneli zahtev da ga sredimo. Opština nam je dala dozvolu, uz uslov da inspekcija prethodno izađe na teren i utvrdi stanje. Međutim, pored našeg je opštinski stan u koji ljudska noga nije kročila 30 godina i koji je apsolitno ruiniran. Imamo zajedničke zidove koji su prilepljeni, i urušavaju se, tako da nema svrhe renovirati naš, ako se nešto ne uradi po pitanju tog praznog stana – kaže nam Zorica, koja u ovoj situaciji nema para ni za obnovu sopstvenog stana, dodajući da je cela zgrada u lošem stanju jer je prenamenjena iz mlina u stambenu jedinicu, pa je cela oronula i puna vlage.
Opština, sa druge strane, ne planira sređivanje tog stana jer nema para.
Kada se nakon poplave vratila u svoj stan, zatekla je ruiniranu kuću koju je gotovo nemoguće dovesti u stanje prihvatljivo za život. Vlaga je došla do plafona, pod je razvaljen, malter se na sam dodir raspada, a o nameštaju ne vredi ni govoriti. Na sve to, poslednje pare su dali na obnovu bele tehnike samo 15 dana pred poplavu. I pored svega toga, njihova kuća je ocenjena kao treća kategorija, i odobrena im je pomoć od svega 72.000 dinara!
– To što nisam vlasnik stana u kome živim od svog rođenja ne znači i da je moja nesreća manja od onih koji imaju papire za svoju imovinu. Užasan je osećaj kada vam kažu da pravno ne postojite i da nemate prava ni na šta – rezignirano kaže Zorica.
Zorica je po zanimanju biohemičar, radila je u Kliničkom i Urgentnom centru, a nakon što je ostala bez posla, proizvodila je cveće i prodavala ga na pijaci. Sada ne može da nađe zaposlenje, a posao sa cvećem ne može da pokrene jer je zemlja uništena. Njen suprug povremeno radi kao bravar, što im pokriva tek osnovne životne troškove.
Obraćala se, kaže, i raznim humanitarnim organizacijama za pomoć, ali na koja god vrata da je zakucala, pomoći nije bilo.
– U hrišćanskom humanitarnom udruženju „Hleb života” rečeno mi je da sam nepostojeća kategorija, u Karitasu su me takođe odbili jer nemam vlasnički list – govori Zorica.
Ona se za pomoć obratila i predsedniku opštine Obrenovac, Miroslavu Čučkoviću:
– Predsednik mi je u maju rekao da se strpim i obećao da će se sve rešiti. Danas ni na koji način ne mogu da dođem do njega, iako sam puno puta pokušavala – zaključuje razgovor za Dnevno Zorica, jedna od mnogih koji i nakon više od pola godine od poplave nemaju gde da se vrate, a pitanje je da li će ikada i imati.
Pomoć
Ukoliko želite da pomognete Zorici i njenoj porodici, možete joj se obratiti direktno na Fejsbuku, na OVOM linku, ili uplatiti novac na njen žiro račun:
160 – 5100102236451 – 78
