Već godinama ove ptičice polako nestaju iz svog grada, koji su nekada sa ponosom predstavljali. Istražili smo šta je to oteralo vrapce iz naše prestonice.
Beograd polako ostaje bez svog zaštitnog znaka – vrabaca. Nestajali su neprimetno, tek – jednog jutra su Beograđani počeli da primećuju da ih male, okretne ptičice više ne bude ujutro, i da nema više ko da golubovima besramno i hrabro otima zalogaje hrane.
Nije to, kao što je već rečeno, novi problem. Pre dve godine je Nebojša Krstić, bivši savetnik tadašnjeg predsednika Borisa Tadića, otvorenim pismom molio tadašnjeg gradonačelnika Dragana Đilasa da učini nešto kako bi se vrapci vratili u Beograd. Da li su se ptičice oglušile o njegovu molbu, ili ih tadašnji gradonačelnik nije ni pitao da se vrate, sada nije toliko bitno. Bitnije je to što vrabaca više gotovo, pa uopšte nema. Dživdžane muči to što nemaju gde da se skuće, ali i nedostatak hrane.
Omladinci iz udruženja “Ekološka disciplina” pokušavaju da isprave nepravdu koju su Beograđani naneli vrapcima, i to tako što su pokrenuli akciju pravljenja kućica za vrapce.
– Mi smo u saradnji sa volonterima postavili kućice za vrapce u Zvezdarskoj šumi i u sportskom centru “Olimp” – objasnili su nam iz ovog udruženja.
Iz “Ekološke discipline” objašnjavaju da je problem vrabaca to što se sve češće grade zgrade, pa vrapci nemaju strehu pod kojom bi svili gnezdo.
– I kada nađu pogodno mesto, imaju problem sa vranama kojih ima u velikom broju i razbijaju im jaja – dodaju iz ovog udruženja.
Ptičice imaju problem i sa nalaženjem hrane:
– Industrijaliizacija predstavlja veliki problem za vrapce, budući da je većina hrane zapakovana, što ne predstavlja problem za vrane ili svrake, koje i kroz ambalažu mogu da dopru do hrane, ali vrapci ne mogu da se izbore sa takvim pakovanjem – zaključuju iz ovog udruženja.
Mao Cedung u borbi protiv vrabaca, ili zašto su vrapci važni
U istoriji će ostati zapamćena kampanja Kine pod nazivom “Ubij vrapca”, koja se dešavala u okviru kampanje “Istrebimo četiri vrste štetočina”, a koju je 1958. godine pokrenuo Mao Cedung.
Na udaru su se našli pacovi, muve, komarci i vraci. Glavni “greh” vrabaca je bio taj što su jeli zrnevlje sa useva, i tako nanosili štetu poljoprivrednicima. Zbog toga im je narod uništio gnezda, polomio jaja, a mladunce pobio! Delile su se silne nagrade za uspešne pojedince koji bi uništili što više štetočina.
Negde u aprilu 1960. godine, lideri Kine su najzad shvatili da su vrapci, pored toga što su zobali zrnevlje, jeli i insekte. Međutim, već je bilo kasno da se ispravi učinjeno, jer nije više bilo vrabaca koji bi kineski narod izbavili od buba koje su se mahnito razmnožavale.
