Ogromna jelka koja krasi Trg republike najnovije je mesto sukoba mišljenja Beograđana. Dok većina misli da je nepotrebno velika i ružno ukrašena, ima i onih koji su oduševljeni njome.
Pompezno najavljena novogodišnja jelka „kakvu Beograd još nije video”, sudeći po reakcijama prolaznika, nije baš impresionirala žitelje prestonice.
Jelka teška sedam tona, a visoka 15 metara, u svojoj punoj veličini izgleda groteskno. Siromašna je ukrasima, pa pogled prolaznika privlače samo orijentalni motivi kompanije „Etihad”.
– Grad ukrašavanje nije koštalo ništa, jer je sve ovo ovde sponzorstvo naše nacionalne avio kompanije “Er Srbije” i “Etihada”, tako da grad izgleda lepše zahvaljujući tim kompanijama – rekao je gradonačelnik Beograda Siniša Mali neposredno pred postavljanje jelke.
U prolazu se mogu čuti svakakvi komentari na njen račun – istini za volju, češće su pogrdni nego pozitivni.
Ostali smo kraj jelke kako bismo videli da li će neko poželeti i da se slika kraj nje – za nepunih pola sata blic fotoaparata bljesnuo je u pravcu gorostasa svega četiri puta, od čega su prva tri snimka napravile grupe mladih turista. Pitali smo ih kako im se dopada dekoracija:
– Sjajno je, sve je sjajno – odgovaraju šturo i odlaze dalje sa aparatima na gotovs.
Za razliku od stranaca, domaće stanovništvo je spremnije odgovaralo na naša pitanja:
– Ne znam odakle im ideja da stave logo „Etihada” i „Er Srbije”. Da ne znam u kom se godišnjem dobu nalazim, pomislila bih da slavimo Etihad, a ne Novu godinu – rekla nam je jedna od prolaznica, dobacujući u prolazu da bi bilo bolje da su njoj ostavili da okiti jelku.
Pored jelke, sa ogoljenih grana vise gajtani sa svetiljkama. Ne zna se da li žalosnije izgledaju u sumrak kada se gotovo i ne vide, ili noću, kada deluju sablasno. Oko jelke, pa duž cele ulice prostiru se tezge sa slatkišima, kobasicama, pljeskavicama, prirodnom kozmetikom…
– Meni sve ovo deluje kao pijaca. Šta će ove pijačne tezge posred Knez Mihailove ulice? – rekao nam žustro deka koji je krenuo na svoju standardnu pešačku rutu ka Kalemegdanu.
Međutim, i njega je otopio miris kobasica čije se cvrčanje čuje duž cele najprometnije prestoničke ulice, pa ga nakon nepunih par minuta srećemo sa slasnim zalogajem u rukama.
– Jezivo izgleda. Ne znam čime se tačno ponosi gradska vlast? Ovom groznom jelkom? Pa da su stavili običnu jelku i okitili je kako bog zapoveda, kao prethodnih godina, bilo bi sto puta lepše. A, ovo što kažu da je besplatna – znamo i vi i ja da smo je mi platili. Platila je „Er Srbija” a tamo ide deo budžeta. Nije nego!” dobacuje nam u prolazu baka koja je čula naš razgovor sa šetačima. „Lepo oni štede, ovamo krešu plate i penzije, a postavljaju ovo čudo. Što ono kažu, hleba i igara, samo hleba nigde – govori u odlasku.
Za to vreme, deca su se okupila oko predmeta našeg interesovanja. Pale prskalice i gledaju uvis – ne mogu da je obuhvate pogledom. Pitamo ih kako se njima sviđa jelka:
– Lepa je i baš je velika. Ne sećam se kakva je bila prošle godine, tad sam bila mala. Tu je i Geneks, tu živim ja – pokazuje nam prstićem opčinjena devojčica.
Dok je opšte raspoloženje građana prema jelci negativno, ona i dalje ponosno svetli, dok na vrhu, umesto standardnog anđela ili zvezde stoji logo kompanije “Er Srbija”.
Odlazeći od nje, i sami razmišljamo o pitanju koje su nam postavili anketirani prolaznici – da li je jelka morala da bude baš tolika usred recesije i meri štednje, i ako je morala, zar da slavimo avio kompanije umesto Nove godine?
