Rubrika MOJ KRAJ ima za cilj da predstavi sve delove našeg grada – da na jednostavan način ukaže na skrivene lepote, ali i na neke probleme sa kojima se svi susrećemo. Osmišljena je kako bismo olakšali Beograđanima da upoznaju delove grada koje slabije znaju, ali i omogućili onima van Beograda da se još bolje upoznaju sa našim glavnim gradom.
Voždovac je jedna od najvećih opština u Beogradu sa 25 mesnih zajednica, a na čitavoj teritoriji ima više od 150.000 “glava” – to je zapravo čitav jedan grad. Ja ću danas pisati o samom srcu Voždovca – ulici Vojvode Stepe i onim divnim i ušuškanim koje je okružuju – Bilećkoj, Jove Iliće, Gostivarskoj, kralja Vladimira, Esad Pašina, a bez kojih ovaj grad sigurno ne bi bio isti.
1. Ulica Vojvode Stepe je najduža ulica u Beogradu (7,8 kilometara), počinje na Autokomandi, a kraja joj “nema” – završava se tek u Kumodražu. Okružuju je ulice, u debelom hladu sa prelepim baštama i kućama, koje još uvek nose duh “starog” Beograda. Na samoj sredini Vojvode Stepe je jedna od najlepših crkvi u Beogradu – Voždovačka crkva – mala, tiha, sa prelepim vitražima.
2. Nosi ime velikog srpskog junaka Stepe Stepanovića – Hrabri vojskovođa posle čije je smrti cela Srbija plakala, naš nacionalni heroj i čovek koga je ceo svet okarakterisao kao jednog od najvećih vojskovođa Prvog svetskog rata.
3. Srce Voždovca je carstvo za sebe. Ne postoji nešto što ovde ne možete da “izbunarite”, može da se nađe sve od igle do lokomotive – tu je niz zanatskih radnjica, ali i supermarketa, lokalnih prodavnica, pekara, butika, parfimerija, banki, vinarija, cvećara, a tu su i brojni “krajski” kafići, ali i četiri fakulteta, studentski dom, jedna gimnazija, jedna srednja škola, nekoliko hotela. U neposrednoj blizini je i čuvena Banjička šuma – oaza zelenila, savršena za džogiranje, vežbanje ili jednostavnu šetnju. U mom detinjstvu hit je bio i događaj kada su u njoj prolaznici nabasali na slona koji je pobegao iz cirkusa.
4. U ulici Vojvode Stepe, u neposrednoj blizini Dvanaeste gimnazije ušuškala se pekara u kojoj prodaju NAJBOLJI HLEB U GRADU, garantujem. Jedna od mojih omiljenih uspomena iz detinjstva – bakina bela kafa i kriška ovog hleba premazana buterom.
5. Postoji li neko ko u povratku iz noćnog provoda nije svratio da glad utoli u čuvenom “Stepinom vajatu”? Šta reći o ovoj “instituciji” brze hrane, osim da nema nijednog pravog Voždovčanina koji u “Vajatu” nije jeo pljeskavice u 4 ujutru.
6. Do centra vas deli samo 30 minuta peške. Ako ste te sreće da živite u okolini bioskopa Voždovac, onda znate da ne postoji ništa lepše nego se po sunčanom, prijatnom danu šetati do Slavije, čak i samog centra. Pritom je šetačka “trasa” fenomenalna – lagano od Vojvode Stepe preko Franša d’Eperea pa do Hrama svetog Save, Slavije i dalje… Ukoliko spadate u red “lenjih buba” ili jednostavno žurite – tramvajem se do Slavije stiže za 15 minuta u najgorem slučaju.
7. Dva čuvena beogradska restorana svoje mesto pronašla su baš ovde, u gornjem Voždovcu – “Kovač” i “Kuhinja”. “Kovač” je jedan od najlepših prestoničkih restorana, sa odličnom klopom i divnom atmosferom, a svim Voždovčanima je tako blizu. Pa, kad popijemo malo više, ne moramo da brigamo kako ćemo kući. “Kuhinja” isto nudi dobru hranu po krajnje pristupačnim cenama, a pritom ima savršenu baštu.
8. Za sve ljubitelje sporta, preciznije fudbala, i navijačke fanatike – Voždovac je ostvarenje sna. U neposrednoj blizini Vojvode Stepe su dva fudbalska hrama – “Marakana” i stadion JNA. Svima nama koji smo u blizini dobro je poznat huk sa tribina, svetla reflektora, a kada je neki koncert u toku, odlično se provedemo i u udobnosti svog doma.
9. Bio je jednom jedan bioskop “Voždovac” – divna sala sa čak 740 mesta, a stariji stanovnici našeg kraja sećaju ga se kao mesta gde su se mladi sa uživanjem sastajali. To je bila jedina bioskopska sala u ovom delu grada, ali je nažalost početkom devedesetih zatvorena i prepuštena zubu vremena. Da je bioskop nekad bio tu svedoči oronula fasada i narandžasti natpis, ujedno nas i podsećajući da su stari Voždovčani više brinuli o reputaciji svog kraja.
10. Kultni film savremene srpske kinematografije “Kad porastem biću Kengur” odvija se baš na Voždovcu. I to je najbolja oda našem kraju! Živeo nam Voždovac!
*U petak čitajte i o negativnim stranama života na Voždovcu.
Poštovani čitaoci, pozivamo vas da i vi predstavite kraj u kojem živite! Šaljite nam svoje tekstove na [email protected] ili putem Fejsbuk strane Beograd bez maske, a mi ćemo objavljivati vaše priče.
