Beograđani, mahovina je pokazala: dok šetate pored Londona, Narodne skupštine ili Vukovog spomenika, “trujete” se najvećom mogućom količinom teških metala u gradu!

Pomenuta (nekonvencionalna) metoda merenja zagađenosti vazduha u praksi izgleda ovako: mahovinu “uberete” na nezagađenoj lokaciji, upakujete je u mrežaste vrećice, okačite na bandere kraj lokacija čiji parametri vas zanimaju, i ostavite je da “vene” narednih mesec dana.

– Mahovina je primitivna biljka, koja iz vazduha upija bukvalno sve, ponaša se kao neka vrsta sunđera. Ona to vrlo efikasno radi, i zato je idealna za ovo istraživanje – kaže za “24 sata” Mira Aničić sa Laboratorije za fiziku okoline Instituta za fiziku Beograd, koja je ujedno i rukovodilac ovog projekta.

– Projekat pod imenom „Biomonitoring teških metala u vazduhu/edukacija o uticaju saobraćaja na kvalitet vazduha” realizovali smo od maja do decembra 2014., kako bismo dobili podatke o sadržaju teških metala u vazduhu duž glavnih saobraćajnica grada Beograda. Mahovine u vrećici su bile na 48 lokacija: raskrsnicama, petljama, kružnim tokovima, prometnim ulicama, od 15. juna do 15. avgusta prošle godine, a koncetrisali smo se na sadržaj 50 teških metala i drugih elemenata, koje smo određivali u uzorcima izlaganih mahovina. Međutim, posebno su diskutovani elementi koji su od strane Svetske zdravstvene organizacije prepoznati kao kancerogeni ili toksični: antimon, hrom, bakar, cink i platina su neki od njih koje u vazduh “upumpava” saobraćaj – kaže Aničić.

Zagađenje po lokacijama

– jako zagađen: London, Narodna skupština, Vukov spomenik, Šumice, Autokomanda, Mostarska petlja, Ušće, Piramida

– zagađen: Knez Mihailova, Savski trg, Zeleni venac, Dom omladine, Bulevar despota Stefana-Cvijićeva, Višnjička-Vojvode Micka Krstića, Banovo brdo

– umereno zagađen: Marijane Gregoran, Studentski grad, SIV i Glavna – Avijatičarski trg u Zemunu

– neznatno zagađen: Resavska, Sinđelićeva, Triše Kaclerovića, Topčiderska zvezda, Iličićeva (Dedinje)

Istraživanje je pokazalo: pluća Beograđana značajno pate već i od habanja guma, izduvnih gasova i kočenja vozila.

– Namerno smo merenje vršili leti, kada u vazduhu nema zagađenja od toplana pa možemo da dobijemo pravu sliku o saobraćajnom zagađenju. Stari deo grada je jako zagađen, već Novi Beograd ima znatno manje zagađenje, iako i tamo ima lokacija pored kojih prođe i po 3.500 vozila za sat vremena. Najmanje zagađenje je, logično, na Dedinju, i u jednosmernim ulicama kroz koje nema velikog protoka saobraćaja: Sinđelićevoj, Resavskoj, Balkanskoj, i tako dalje.

Ovom vrstom biomonitoring istraživanja u Institutu se bave još od 2005. godine, a mahovinu kao “merno sredstvo” koriste od 2011. Ranije ispitivanja su sprovođena u Terazijskom tunelu i drugim ulicama “kanjonskog” tipa, javnim garažama, ali i na području čitavog grada (2013).

Najfrekventine ulice

– 3.500 i više vozila na sat: Londona, Skupština, Zeleni venac, Ušće, Piramida, Autokomanda, Mostarska petlja

– 2.000 – 3.000 vozila na sat: Takovska, Dom omladine, Cvijićeva, Vukov spomenik, Šumice, Studentski grad, SIV, Savski trg

– 1.000 – 2.000 vozila na sat: Banovo brdo, Zemun, Ustanička, Vojislava Ilića, Višnjička

– do 1.000 vozila na sat: Sinđelićeva, Resavska, Triše Kaclerovića, Balkanska



loading...