U prvi mah je pomislio da se radi o prosjaku, a kada je ušao u priču sa dečačićem otkrio je mnogo više o njemu.
Već par dana društvenim mrežama kruži status koji je raznežio i potresao sve koji su naišli na njega. Radi se o susretu jednog Beograđanina sa dečačićem za koga je u prvi mah pomislio da je prosjak. Međutim, već nakon par rečenica izmenjenih sa detetom, shvatio je da je priča mnogo kompleksnija nego što izgleda u prvi mah.
Opis ovog događaja vam donosimo u celosti:
Pokušaću da budem tacan u ovoj frapantnoj priči ali ne i kratak,jer ovo sto mi se desilo u zadnjih sat vremena a želim da vam ispričam,to iziskuje. Naime. Dok čekam 52 na Zvencu,prilazi mi dečkić onako bojažljivo i nekako sramljivo te me zapita “izvinite čiko,jel bi mogli da mi ostavite malo tog vašeg čokoladnog mleka,znate jeo sam sada picu i žedan sam a nemam više para?!” gledam i ne verujem,beo,bez akcenta,lepo obučen i obuven,čist i lep crnokosi plavooki mršav dečkić “hoćeš da ti kupim celo čokoladno i još nešto da jedeš?” on se nasmeja “pa ako imate para,moze ali samo čokoladno,neću više da jedem,pica mi je bila taman a sad ću da idem da spavam,hvala vam” prelazimo do pekare “a kako se zoveš i koliko imaš godina” pitam ga ja a on onako sa stavom “Jovan i imam 11g,mislim imaću za Božic” kupim čokoladno i vraćamo se ka stanici “dobro,to je sve ok ali reci mi šta radiš ovde ovako kasno ili je rano?” pogledam ga onako malo prekorno “pa čekam 52 isto ko i vi,ja živim kod Meka na Brdu,jel znate gde je to?” klimnem potvdno glavom “a šta ćeš ovde,mali si ti za noćni provod?” on odpi malo mleka “pa znate kako,ne volim o tome da pričam ali kada me već pitate evo da vam kazem. Znate,moja mama je ono” i pokaza mi srednji prst “obično radi na ulici” zastade i odpi još malo,dok su se meni oči izbečile “zadnjih par dana je bolesna,pa radi kući i večeras ih ima trojicu,pa je bratu i meni dala 300 dinara da idemo do grada i da se ne vraćamo pre 5” ne verujem šta mi dete priča “aha imaš brata,pa gde je on sada?” slegnuo je ramenima “ma za njega me baš briga,znate on je stariji ima 14g i u nekom lošem je fazonu,pije pivo a ja ne volim jer je gorko a i puši,meni je to totalno bezveze,sto bi neko pušio i ugrožavao svoje zdravlje?!” slušam i palim cigaru “kada smo došli u grad,on je kupio onu flašu piva od litar i cigare a meni dao 70din za picu. Tu smo se rastali,on je otišao negde da nađe,kako on kaže ekipu a ja sam šetao Knezom i išao sam u Skadarliju i sada evo idem kući…a jel ima 5?” pogledam telefon i namignem mu “sad će za 5 min” “super,već mi postaje hladno” ćutim i ne znam šta da kažem,pojavljuje se bus,ulazimo i sedamo zajedno. Tek što je krenuo bus,on posrka čokoladno i onako pogledom traži kantu “ovi novi busevi su skroz dobri,mislim greju i to ali nemaju kante za djubre a to je baš bezveze,ma nema veze baciću kada izadjem” nisam siguran šta sam osećao u tom trenutku ali znam da jezu koja mi je prolazila uz kičmu nikada neću zaboraviti. Ćutimo i vozimo se a negde kod Sajma ga priupitah “Jovane,izvini što te pitam a jel imaš tatu?” on me pogleda onako tupo “imam ali kao da ga nemam,on radi u Rusiji,barem tako mama kaže a pravo da vam kazem ja mislim da je on ustvari u zatvoru vec godinu dana ali o tome necu da pricam,znate on je los covek!” tu mi je vec knedla stala u grlu a u ocima se pojavise suze. Okrenuo sam glavu od njega i nevesto brisao oci “a sto placete?” tu sam se vec zagrcnuo “pa nemam pojma,znas Jovane,mnogo si dobar decko i pored svega sto te snalazi u zivotu” vadim telefon i pokazujem mu Lazarevu sliku “jaooo sto je sladak a ko je to,jel to vas sin?” “da,to je Lazar i ima 3 i po godine” “pa i moj brat je Lazar” iskezio se od uveta do uveta “jel imate jos neku sliku?” ulazim u album i pokazujem mu “kako je lud,vidite sta radi sa mackom,kako se ne plasi,pa skoro je veca od njega?” “ma taj se ne plasi nikoga i nicega,on je mnogo dobar ali i nestasan,znas” vec smo na Brdu kod crkve,vracam telefon i vadim novcanik “uzmi ovu hiljadarku,da imas za sebe,kupi nesto,znaces ti sta vec,pametan si i dobar” pomazim ga po kapuljaci (koju nije ni skidao sa glave) i guram mu soma u dzep “ne ciko,ja to ne mogu da uzmem,pa vi imate dete i treba vama” “e,ja silazim na sledecoj a gde vi silazite?” “u Zarkovu kod maxija” ustao je i nasmejao se “moj brat kaze,da u Zarkovu zive seljaci ali to je glupost jel da,dovidjenja i hvala vam za cokoladno mleko,ljubite Lazara” “hocu hvala,i molim te budi dobar kao sto jesi” klimnuo je glavom i izleteo iz busa pravo na kantu na stanici u koju je zakucao tetra pak,i otrcao u mrak..JEBEM TI SVE”
