Potrebna je reforma javno-komunalnih preduzeća u Srbiji jer većina ima gubitke i povećava zaduženost, ocenjeno je danas na sednici Udruženja za komunalne delatnosti Privredne komore Srbije (PKS).
Komunalni sektor sa 50.000 radnika, koji obuhvata 350 preduzeća vodovoda i kanalizacije, čistoće, saobraćaja, pijačne delatnosti, parking usluga, pogrebnih usluga, dimnjačarskih usluga zelenila, uređenja gradskog građevinskog zemljišta, ima nenaplativo 30 odsto prihoda, rečeno je na prvom sastanku o konceptu reforme komunalnog sektora.
– Sistemski propisi koji regulišu oblast komunalnih delatnosti, međusobno su neusaglašeni, a od 2006. nema ulaganja i razvoj je zaustavljen, dok poslednje veće investicije u objekte komunalne infrastrukture datiraju iz 80-ih godina prošlog veka – kazao je predstavnik Poslovnog udruženja komunalnih preduzeća (Komdel) Lazar Krnjeta.
On je rekao i da takvo stanje dovodi do sve lošijih komunalnih usluga, a problemi se pogoršavaju kao što je u Užicu gde je poremećeno snabdevanje vodom, a u Novom Sadu i čišćenje.
Krnjeta je kazao da je do sada bilo „parcijalnih popravki ambijenta za poslovanje komunalne privrede”, ali je rezultat „poražavajući”.
– Zbog toga su potrebne celovite reforme komunalnog sektora, koje podrazumevaju zaštitu opšteg interesa i efikasniji način kontrole monopola – kazao je on. Dodao je da reforma ne treba da bude „razračunavanje” sa postojećim preduzećima, već da poboljša komunalni standard.
Krnjeta je naveo da bi reforma u četiri koraka podrazumevala definisanje načina na koji će se izvesti restrukturiranje, obaveznu konsolidaciju komunalnih preduzeća, planiranje promena i harmonizaciju propisa i tek na kraju realizaaciju.
On je ukazao da najpre treba utvrditi da li je komunalni sektor spreman na osetniji rast cena usluga, otpuštanje viškova u administarciji, promenu načina kontrole rada preduzeća.
– Pitanje na početku treba da bude i da li želimo da zadržimo državnu kontrolu nad objektima komunalne infrastrukture, da li želimo da otvorimo prostor za učešće privatnog kapitala, kao i da li se želi korporativizacija postojećih komunalnih preduzeća i da li u njima treba otvoriti prostor za male akcionare, odnosno građane ili zaposlene – rekao je on.
Sekretar Udruženja za komunalne delatnosti PKS Tatjana Ercegvić Petrović kazala je da bi u javnoj raspravi o reformi konunalnih preduzeća trebalo da učestvuju i lokalne samouprave kao njihovi osnivači, ali i zaposleni u tim preduzećima.
Petrović je navela da je pripremni sastanak predstavnika komunalnih preduzeća iniciran jer, po fiskalnoj startegiji Vlade Srbije, tom sektoru predstoje strukturne reforme.
