Turisti i Beograđani će uz stručnog vodiča moći da obiđu ovaj objekat svakog dana od 10 do 18 sati. Ulaz u ambijent za koji je Alfred Hičkok 1964. godine, prilikom posete Beogradu rekao da je za njega prava poslastica, je besplatan.
– Uspeli smo da za kratko vreme otvorimo Rimski bunar pa će turisti i sugrađani od danas moći da vide jednu od najvećih atrakcija grada. Beogradska tvrđava je magnet za turiste, posebno one koji dolaze rekom u Beograd, i koji ovo mesto i Hram Svetog Save najviše posećuju. Ovo je samo prvi korak. Sledi projekat kojim ćemo Beogradsku tvrđavu učiniti još atraktivnijom i lepšom – kazao je danas Goran Vesić, sekretar Privremenog veća.
U obnovu Rimskog bunara uloženo je 400.000 dinara. Na pitanje zašto se na obnovu čekalo sedam godina jer nije to prevelika investicija, Vesić je rekao:
– Uz malo volje moglo je i ranije da se završi, a zašto nije, ne znam. Nekada uslov za radove nisu samo pare, već pitanje organizacije, volje i znanja – kazao je Vesić.
Vršilac dužnosti direktora JP “Beogradska tvrđava” Nikola Kovačević objasnio je da je obnovljena kompletna elektroinstalacija, i da su urađeni svi bravarski radovi. Postavljena je i ograda i okno iznad bunara kako bi sugrađani mogli bezbedno da ga posete.
– Za početak, neće biti dostupno silaženje spiralnim stepenicama, iako je objekat potpuno bezbedan, ali to smo uradili da ne bi bilo problema – kazao je Kovačević.
Vršilac dužnosti direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Nela Mićović pojasnila je da je Rimski bunar u stvari bio cisterna za vodu, koja se koristila u 18. veku. Građevina iz austrijskog doba sagrađena je oko 1731. godine, i tu se sakupljala voda sa površine.
– Legenda kaže da je postojala veza bunara i reke, ali toga nije bilo. Rimski bunar nije kompletno istražen. Bilo je pokušaja 1940. godine kada su napravljena i najveća istraživanja. Biće ih još, ali neka to ostane mala tajna – kaže Mićović.
Ona je dodala da će se na Beogradskoj tvrđavi i dalje raditi, a da je uz pomoć grada osmišljena ideja da se organizuju donacije stranih i domaćih investitora za sve one koji žele da ulažu u spomenike kulture.
Jedan od objekata koji bi donacijama mogao da bude uređen je Muzej grada Beograda u Resavskoj ulici. U toku je izrada projekta nakon čega će se znati koliko je novca potrebno za rekonstrukciju.
– Agencija za investicije i stanovanje uradiće projekat, a kasnije će biti organizovana velika donatorska akcija, na kojoj će biti pozvani Beograđani iz čitavog sveta da ulože u ovaj muzej, kako bi se na jednom mestu pokazala duga i bogata istorija Beograda – istakao je Vesić.
To će biti pravi način da se svi oni koji to mogu oduže svom gradu, istakao je Vesić.
– Ako pogledate po centru grada, videćete Kapetan Mišino zdanje ili Zadužbinu Ilije Kolarca. To su bili bogati ljudi koji su razmišljali šta da ostave svojoj zemlji. Ovo je poziv ljudima da ulažu u prave stvari i njihovo ime ostaće upamćeno u nečemu što je trajna vrednost – kazao je Vesić.
