Koliko puta ste u poslednje vreme prošli prolazom između Terazija i Doma sindikata? Sve je manje-više poznato: Mekdonalds je na svom mestu, ”original” dresovi Mesija, Ronalda i drugih asova čekaju svoje kupce, bake prodaju svoje ručne radove jer su u penziji i nemaju druga posla, unikatni lančići i minđuše i bivša ”Biblioteka” koju je sada zamenio neki meksički restoran. Sve je tu, samo ONA nedostaje.
Osmeh, poza, ptičica i gotovo…ovako smo se nekada svi fotografisali i to ”nasred” Terazija.
Kabina zbog koje smo morali da molimo roditelje za ”samo jednu sliku”, u kojoj smo se sa društvom zevzečili i svi zajedno je okupirali do njenog poslednjeg atoma – ne našeg i u kojoj smo zaljubljeni sa lepšom ili jačom polovinom pod ruku veoma vešto navlačili crnu, kratku zavesu, više ne postoji.
– Sećam se da je ovde bila ta ogromna kutija, ali ni ne primetih da je sada nema. Možda sam se samo dva puta tu fotografisao za sve ove godine – onako usput prokomentarisao je 30-godišnji mladić.
U čuvenom prolazu ka Domu sindikata više nema tog zastajkivanja uz pitanje: ”Hoćemo li?”. Nove generacije verovatno neće ni znati da je tu postojao crni kutak za brzinsko fotografisanje.
– Ovde? Ne znam šta bi moglo da bude. Neki kiosk – nevešto nas je upitala maloletna devojčica.
– Kako ne znam. Bila je kabina za fotkanje. Ne znam zašto su je uklonili odavde – rekao je mladić čiji pogled se dugo zadržao na mestu gde je nekada pozirala ”crna kutija”.
Mogli bismo da kažemo da je selfi fotografisanje postojalo od pamtiveka. Autoportrete napravljene upravo u ovim kabinama radili su i ljudi kojima su fotografije za lična dokumenta bile odmah potrebe. Nekada nisu postojale foto-radnje na svakom ćošku, a kabina je bilo svuda po gradu.
Prva foto kabina
Patent prve mašine za pravljenje automatskih slika prijavio je Metju Stifens (Mathew Stiffens) još 1889. godine, a iste godine je Anžalber (Enjalbert) prikazao jednu takvu mašinu na svetskoj izložbi u Parizu. Prve mašine, nažalost, nisu bile dovoljno pouzdane da bi bile univerzalno prihvatljive. Moderni koncept automatske mašine sa zavesom pozadi i ogledalom u kome se ogleda model patentirao je 1927. godine Anatol Josefo, koji je pod prvobitnim imenom Anatol Jozefović emigrirao iz Sibira u Sjedinjene Države. Taj izum prodao je jednom milijarderu (Morgentau) za, u to vreme, nezamislivo veliku sumu od milion dolara.
Prva mašina bila je postavljena u Njujorku i njeno ime je bilo je ”Photobooth”.
– Sećam se kako me je otac sa 18 godina odveo da se fotografišem u kabini jer su nam gotove fotografije bile odmah potrebne zbog izdavanja lične karte. Bilo je to vrlo neobično iskustvo. Kasnije su se pojavile fotografske radnje u kojima bi nas slikali na beloj ili plavoj pozadini – priča 60-godišnji Miroslav Lj.
Međutim, foto-kabine ni danas nisu stvar prošlosti. Umesto na skrivenim gradskim mestima, nalaze se u velikim tržnim centrima i umnogome se razlikuju od nekadašnjih ”kutija”, koje su krile uspomene mnogih od nas.
Današnje kabine su prenosive i moguće je koristiti ih za velike žurke, venčanja, rođendane, korporativne žurke. Osim toga, nude i prateće rekvizite u vidu poljubaca, brkova, smešnih kapa i još smešnijih periki u raznim bojama. Jeste zabavno, ali prema mišljenju mnogih sa kojima smo razgovarali ”nema dušu”.
Nisam se tamo fotografisala. To mi uopšte nije poenta. Znate šta ljudi rade, tamo se slikaju sa nekim kapama, naočarima i to odmah stavljaju na društvene mreže, da svi vidimo kako su oni zabavni. Nekada smo fotografisanje u kabini planirali danima, pa smo se moje drugarice i ja sređivale kad se dogovorimo da idemo. E, to je imalo svojih čari – podelila je sa nama svoje dogodovštine 29-godišnja Ana.
Ali, njeno mišljenje ne deli Marija iz Beograda.
– Slikala sam se sa još tri drugarice u jednom tržnom centru i baš je bilo interesantno. Stavljale smo neke perike i one poljupčiće. Ne sećam se tih starih kabina, odnosno nikda se u njima nisam fotografisala – iskrena devojka.
Nekadašnje kabine nisu bile samo svedoci lepote, već i ponašanja osobe koja u njoj sedi. Iako je danas onaj ćošak na Terazijama prazan, mnogima će ostati u sećanju po najsmešnijim, najdražim i najneobičnijim trenucima.
