Ulica Cara Lazara u Beogradu ponosno čuva jedan ugao u koji najčešće navraćaju pasionirani ljubitelji čaja, ali i oni koji to nisu. Ljubav prema ovom napitku ne gaje svi, ali dovoljno je da se samo približe 'Čajniku'. Miris voća, povrća, neobičnih aroma, čajnih kolačića, a posebno miris knjiga i mlade i stare ostavlja bez daha.
Sestre Josipović, Iva (27) i Zorana (29) odlučile su da glavni grad dobije još jedan kutak u kojem njegovi stanovnici mogu da se druže uz savršeni čaj i omiljenu knjigu.
– “Čajnik” je zapravo nastao na mestu bivše čajdžinice “Apropo”, u kojoj smo nas dve radile godinama i gde smo zavolele sve u vezi sa ovim napitkom. Otvorile smo ga krajem avgusta, jednom čajankom koja je počela u 17h, kakve planiramo da organizujemo i u budućnosti, jer nam ideja popodnevnog druženja uz kombinaciju čaja i kolačića zvuči kao idealan način za provođenje vremena – počinje priču Zorana za Dnevno.rs.
Autentični prostor čajdžinica deli s knjižarom “Apropo”, koja je veoma dobro snabdevena klasicima, savremenim naslovima, naučnom fatastikom… Međutim, devojke su u svoj kutak poželele da donesu knjige iz lične biblioteke.
– Naš omiljeni način ispijanja čaja je u fotelji uz knjigu. Zato je tu naša mala biblioteka u kojoj gosti mogu da pronađu savršenu knjigu, koju bi čitali uz šolju omiljenog napitka. Ambijent jeste takav da u njemu možete podjednako uživati u razgovoru s nekim ili u samostalnom uživanju u knjizi. Imamo i nekoliko stolova namenjenih za goste koji u šoljici čaja vole da uživaju sami. Da se ljudima kod nas dopada mislim da govori i činjenica da već imamo i stalne mušterije – objašnjava diplomirani filolog.
Ritual ispijanja čaja
– Iako smo fascinirane raznim načinima ispijanja i pripreme čaja, od uzvišene japanske ceremonije pripreme čaja preko posve različitog načina pripreme čaja u Turskoj, najbliži nam je odnos Engleza prema čaju kao odgovoru na sve: „pod stresom si – popij šoljicu čaja”, „lepo si raspoložen – popij šoljicu čaja”, „pada kiša, vreme je za čaj”, „sunčan je dan, izvrsno vreme za čaj”! Ono što je zajedničko svakom ispijanju ovog toplog napitka je da nema uživanja u njemu bez propratnog kolačića, na šta se posebno obraća pažnja u „Čajniku” – otkriva Zorana i dodaje da nisu u pitanju suvi kolači, već domaći, koje same prave: sa čokoladom, medom, lešnicima…
Priča o čaju počinje u Kini
Legenda kaže da je jednog dana 2737. godine pre nove ere, car Shen Nong stao da se odmori ispod nekog drveta i zagrevao vodu za piće.
U tom trenutku povetarac je zašuštao kroz grane iznad njega i nekoliko listova je palo u kipuću vodu, dajući joj delikatnu boju i aromu.
Caru se dopao miris koji je počeo da se širi, pa je probao piće. Drvo ispod kog je sedeo bila je divlja čajna biljka i tako je nastao čajni napitak.
U Indiji postoji druga legenda o princu po imenu Dharma koji je inspirisan Budinim učenjem otputovao u Kinu da ih pripoveda.
Da bi bio vredan te misije zavetovao se da neće spavati svih devet godina svog putovanja. Ali krajem treće godine, umor ga je savladao i u trenutku kada je već počeo da pada u san, slučajno je ubrao nekoliko listova sa obližnje biljke.
Ošamućen, počeo je da žvaće lišće i ubrzo su ga stimulativna svojstva čaja povratilia.
Kroz moć čajnih listova uspeo je da ostane budan do kraja svoje misije u Kini.
Ljubav na prvi gutljaj
Čajevi u ponudi imaju različita primamljiva imena, zbog kojih se odmah zaljubite u njih…
– Ljudi su radi da poslušaju našu preporuku i isprobaju nešto novo, najčešće na njihovo zadovoljstvo. Pohvalili bismo se i hladnim čajevima, odnosno bilo koji od 35 čajeva koje imamo u ponudi možete piti i kao ledeni čaj, koji služimo bez šećera i koji je meni najbolji hladni napitak koji se može popiti u vreme beogradskih vrućina. Takođe pripremamo i ledene čajeve u kombinaciji s voćem i povrćem, recimo s limunom i krastavcem – objašnjava ona.
Druženje sa decom
– Svakog četvrtka pravimo i druženje za decu i organizujemo radionice u saradnji sa knjižarom u okviru kojih im čitamo. Posle toga oni se igraju, crtaju, prave kolaže, maske… Drago nam je što ih roditelji uopšte dovode, ali i deca vole da provode vreme u knjižari. Pored toga, u planu imamo i organizaciju promicije knjiga, večeri ispijanja čaja i sl. – navodi Zorana.
Čajdžinica naročito može da se pohvali i „čajem nedelje”, koji najčešće nisu u svakodnevnoj ponudi.
– U pitanju nisu čajevi koje pijete svakog dana. Najčešće ih pravimo same, mešamo arome i vrste ili to bude neki poseban čaj koji donesemo sa određenog putovanja. Gosti vole da probaju nešto novo i nesvakidašnje, a mi samo želimo da im budemo na usluzi – zaključila je ovu neobičnu priču Zorana Josipović.
