'Komunalci su najveći problem, kada ih ugledamo umremo 50 puta u sekundi. Dođu, pišu nam kazne i prijave koje su od 3.000 do 5.000 dinara. Odakle ja to da platim? I ovo što ovde stojim, stojim jer moram. Da imam ne bih ovo radila. Do sad nam nisu uzimali robu, hvala Bogu, a nadam se da neće ni ubuduće' - kaže za Dnevno.rs Mirjana Magović, koja prodaje cveće na Trgu republike punih 12 godina.
Tokom cele godine, na trotoaru Trga republike širi se miris cveća. Mnogima je on najlepši u proleće: mirišu ruže, ljilani i irisi. Tik uz zgradu Narodnog muzeja stoji nekoliko ljudi koji prodaju uredno izloženo cveće i koji se kao konkurencija međusobno takmiče u tome ko će napraviti lepšu ikebanu ili ko će lepše izložiti plastične vazne sa raznolikim cvećem opojnih mirisa. Mirjana Magovic je jedna od njih, koja prolaznike i namernike, i leti i zimi uveseljava prizorom predivnog šarenila.
Uvek nasmejani, zamišljeni, ali vredni, “cvećari sa Trga”, kako ih narod od milošte zove, pretrnu od straha kada vide komunalnu policiju. Lep prolećni dan upravo ta zamišljena scena je uspela da naruši, na svu sreću samo na kratko. Čim su “plavci” otišli, uspeli smo da ispitamo šta se tu desilo. Žena srednjih godina počela je da priča, prvo bojažljivo, a potom se okuražila i otvorila svoju dušu za Dnevno.rs dok smo joj pomagali da se ponovo namesti i raspremi za prodaju.
– Komunalci su najveći problem, kada ih ugledamo umremo 50 puta u sekundi. Dođu, pišu nam kazne i prijave koje su od 3.000 do 5.000 dinara. Odakle ja to da platim? I ovo što ovde stojim, stojim jer moram. Da imam ne bih ovo radila. Do sad nam nisu uzimali robu, hvala Bogu, a nadam se da neće ni ubuduće – kaže za Dnevno.rs Mirjana Magović, koja prodaje cveće na Trgu republike punih 12 godina.
Bez stalnog posla čovek nema mnogo izbora
– Nisam zaposlena, i to je moj jedini način da zaradim neki dinar da prehranim sebe. Pošto volim cveće, ovo je bio moj logičan izbor – počinje svoju priču ova posebna dama.
Ponuda uličnih cvećara je široka, pa se za svačiji ukus i potrebe može naći nešto.
– Prodajem razno cveće – poljsko, uzgajano i suvo, a najviše ikebanice, koje sama pravim. Neko cveće sama uzgajam i prodajem, a neko kupim, pa preprodam – priča nasmejana gospođa.
Beograđani vole cveće i uvek zastanu da pogledaju, a kupuju, nažalost, samo kada im budžet dozvoli.
– Uvek zastanu i pogledaju. Nekad kupe, nekad ne, sve zavisi od toga imaju li novca. Teška je situacija i narod nema para da kupuje tako često – iskrena je Mirjana.
Praznici se ne praznuju, tad se najviše zaradi
Najviše posla ima, sasvim očekivano, za osmi mart, ali i za Dan zaljubljenih. Prema prodavačicinim rečima, kada su praznici u pitanju, uvek se nekako nađe koji dinar za mali znak pažnje.
– Najviše posla imam kada je Dan zaljubljenih ili osmi mart, tad prodaja ide najbolje. Tad se ljudi kako – tako snađu i odvoje pare za neki cvet, a ostalih dana nema pravila… Sve zavisi od vremena, dana… – nastavlja svoju ispovest o radu na ulici uvek nasmejana gospođa.
Muškarci i žene podjednako kupuju cveće, jedina razlika je u izboru, ali zajedničko im je to što niko ne voli karanfil.
– Muškarci najčešće kupuju ruže, jer je to klasika i misle da sve žene to vole. Kada žene kupuju, to bude baš ono što im se sviđa. Zanimljivo je da najčešće uzimaju ljilane ili suncokrete, i recimo ikebanicu za kuću. Karanfile ne vole ljudi, jer ih zovu grobljansko cveće, zato ih i nemam – dodaje kroz smeh jedna od žena zbog koje Beograd uvek lepo miriše.
Izdvojte koju deseticu iz džepa, obradujte sebe
Cene su svakako povoljnije nego u cvećarama, ali zavise od toga da li je cveće kupljeno na veliko ili je iz njene bašte.
Zarada nije velika
– Dnevno zaradim 700- 800, maksimalno hiljadu dinara, borim se, a sami znate da to i nije neka para. Naravno, bolje išta nego ništa, život košta i mora se platiti – iskrena je gospođa Magovic.
– Moje cveće je jeftino. Ikebanica od cveća iz moje baašte košta 200 dinara, visibabe 60 dinara. Ljudi vole i sitno cveće. U svakom slučaju je jeftinije nego u cvećarama – otkriva gospođa Mirjana.
Nijedan posao na ulici nije lak, i to najbolje znaju oni koji su takav rad iskusili.
– Leti su vrućine problem, ali nekako se čovek rashladi, pa je lakše za razliku od zime kad si ceo dan na ulici, a ne možeš da se zagreješ, to mi je najteže – otkriva gospođa koja ne dozboljava da drugi vide njene probleme, pa se široko smeši svakom prolazniku.
