Ranije donetim zakonom o lečenju neplodnosti regulisano je i otvaranje prve banke sperme i jajnih ćelija u našoj zemlji.
Ko sve može da bude donor, kada počinje da se primenjuje ovaj novi pravilnik i koliko je to značajno za parove koji biju bitku za roditeljstvo objasnili su Sandra Jovanović, predsednica udruženja “Šansa za roditeljstvo” i prof. dr Slobodan Radulović, stručnjak za vantelesnu oplodnju.
– Čekali smo da budu doneta zakonska podakta i da se stvore konkretni preduslovi kako bi se najzad počelo s primenom zakona koji je donesen još pre dve godine – rekao je Radulović.
– Novi pravilnici koji prate Zakon o lečenju neplodnosti doneti su 20. aprila, i oni definišu ko može da bude donor, kako će se uzimati ćelije, ko ih skladišti, šta je državni registar, šta je banka ćelija. Pravilnik se odmah primenjuje, ali je problem u tome što još uvek nemamo donore. Donori mogu da daju ćelije u klinikama za vantelesnu oplodnju: muškarac mora da ima do 40 godina, što je maksimalna starosna granica, a žena do 34. Oni za to nisu plaćeni, već to rade iz altruističkih razloga – objasnila je Sandra Jovanović.
– Od zemlje do zemlje zavisi način na koji je ovo regulisano – ima komercijalnih banaka, u kojima se plaća donacija ćelija, i ima ih u kojima se ćelije doniraju na dobrovoljnoj osnovi, kao što je slučaj kod nas. Sad kad imamo zakone i pravilnike, nadam se da ćemo početi i sa praksom, umesto što samo pričamo o tome – rekao je Radulović.
Jovanović je dodala da klinike još nisu spremne za ovakvu proceduru, pa će im biti potrebno neko vreme da počnu s praksom, kao i da će najviše vremena biti potrebno da se nađu donori.
– Moramo da informišemo ljude da oni mogu da daju svoje reproduktivne ćelije i embrione, kao i o tome na koji način to mogu da urade. Oni prvenstveno treba da znaju da davanjem svojih reproduktivnih ćelija pomažu parovima koji ne mogu da dobiju dete sopstvenim reproduktivnim ćelijama. Situacija je još kompleksnija kad su u pitanju embrioni – navodi Jovanović.
