Tokom maja, virus se toliko brzo širio Manausom, najvećim gradom u Amazoniji, da su izveštaji iz prepunih bolnica bili dramatični, a broj sahrana povećao se pet puta u odnosu na prošlu godinu. Međutim, ubrzo je usledio rapidan i neobjašnjiv pad broja zaraženih i umrlih.
Grupa od dvadesetak naučnika iz Brazila i Velike Britanije tvrdi da je virus ostao bez domaćina.
U studiji koja još nije prošla recenziju, grupa pod vođstvom Ester Sabino s Instituta za tropsku medicinu pri Univerzitetu Sao Paulo, analizirala je uzorke iz gradske banke krvi i testirala ih na antitela koronavirusa. Prema njihovoj proceni, od prvog slučaja u martu koronavirusom je bilo zaraženo između 44 i 66 odsto stanovnika Manausa.
To bi moglo biti dovoljno da se u gradu s 1,8 miliona stanovnika stvori imunitet krda.
Neobično visoka stopa infekcije upućuje na to da je kolektivni imunitet imao značajnu ulogu u kasnijoj fazi epidemije.
– Svi ukazuje na to da je tako velika izloženost virusu smanjila broj novih slučajeva zaraze i smrti u Manausu – izjavila je Sabinova, profesorka medicine na Univerzitetu Sao Paulo.
Manaus je na vrhuncu zaraze u maju bio poprište jezivih prizora iz zagušenih bolnica, iskopavanja masovnih grobnica i tela koja su se gomilala u hladnjačama. Tada je dnevno umiralo nešto manje od 80 ljudi. Taj prosek dramatično je pao poslednjih sedmica, na 3,5 smrti dnevno.
Međutim, stručnjaci ističu da je pokušaj stvaranja kolektivnog imuniteta opasan put.
– Zajednički imunitet putem prirodne infekcije nije strategija. To je znak da vlada nije uspela da kontroliše zarazu i to je platila velikim gubitkom života – rekao je Florian Kramer, profesor mikrobiologije u univerzitetskoj bolnici Maunt Sinaj u Njujorku. Drugi stručnjaci upozoravaju da bi imunitet krda mogao biti kratkog veka.
U Manausu je 2.462 ljudi umrlo od kovida-19. Da je spomenuti grad država, imao bi drugi najviši mortalitet na svetu sa 100,7 smrti na 100.000 stanovnika.
