Od danas su pojeftinili brašno, tip 500 i tip 400, suncokretovo ulje, kiselo mleko, margarin, sirni namaz, crni luk, pasulj, kupus, pašteta, viršle, smrznuti grašak, džem, keks, pasta za zube i sapun. Prošle srede, maloprodajni trgovinski lanci akcijom su obuhvatili mleko i mlečne proizvode, kozmetiku za bebe i odrasle, pileće meso, salamu, sok i kafu. Sniženja su od 20 do 40 odsto.
Bojan Stanić iz Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije kaže za RTS da se proteklih sedam dana primećuje porast tražnje upravo za proizvodima iz akcije “Bolja cena”.
“Nije ni čudo što se ova inicijativa Bolja cena proširuje za dodatnih 16 proizvoda. Nije isključeno da će se to nastaviti do kraja godine. I ono što je posebno bitno i zanimljivo, imate i dalje pad prometa kada pogledate generalno maloprodaju, pad u tom realnom smislu kada pogledate količine koje se prometuju. Međutim, nije to samo stvar u maloprodaji. Pogledajte restorane, obične kafiće”, rekao je Stanić.
Kaže da je ovo pre svega socijalna mera, namenjena građanima sa najskromnijim primanjima, uglavnom penzionerima . Ali, ne isključuje da će i pripadnici srednje klase u odnosu na ličnu racionalnost, ostvariti uštede.
“Oko 60 odsto stanovništva u Srbiji ima primanja ispod prosečne zarade. Kada pogledate penzionere, značajan broj njih ima vrlo mala primanja, negde između 30.000 i 40.000 dinara. Ali, svakako da i kod onih koji imaju bolji standard, postoji dodatan prostor za uštedu. Naravno, to neće biti toliko primetno u toj grupi, kao u onoj sa skromnijim primanjima, ali svakako da određene uštede mogu nastati i kod onih koje bi mogli da okarakterišemo kao srednja kategorija”, kaže Stanić.
Smatra da pojeftinjenje 36 osnovnih životnih namirnica ipak nije jezičak na vagi koji bi mogao doprineti smanjenju inflacije.
Pad cena jedne grupe proizvoda dovodi do poskupljenja drugih proizvoda, ali pre svega onih koji su u kategoriji skupljih, koje inače kupuju pripadnici srednje i bogatije klase.
Najveći pritisak trpe primarni proizvođači
Kaže i da bi nivo inflacije od 9, 5 odsto na kraju godine bio dobar rezultat, uzimajući u obzir da u Evrozoni nflacija već dva meseca ne popušta, i stoji na nivou od 5,5 odsto.
U akciji “bolja cena” pojeftinili su krompir, jabuka, crni luk, pasulj, kupus, zamrznuti grašak. Stanić smatra da bi niža otkupna cena povrća i voća mogla da ugrozi male poljoprivrednike koji se bave proizvodnjom samo jedne kulture. Da im ne bi mnogo pomoglo ni to što je u okviru akcije povećanja potražnja za njihovom robom.
“Teško je zato što imate mnogo tih usitnjenih gazdinstava, i oni imaju vrlo ograničene, i da kažemo, fizičke kapacitete da to proširuju. Ali sve zavisi koliko će ova mera trajati, i onaj sistem prelivanja u ekonomiji koji postoji, svakako, pre ili kasnije, se oseti. Za sada to ide svojim tempom, ali činjenica je da najveći pritisak trpe upravo ti primarni proizvođači. Oni su suštinski u tom lancu proizvodnje hrane, koja je, naravno, strateška supstanca i esencijalna”, kaže Stanić.
Profiti nominalno porasli, ali ne i realno
Govoreći o profitu trgovinskih lanaca kaže da iako su oni nominalno porasli, to nema toliku realnu vrednost.
“Kada pogledate profite u maloprodaji, nominalno oni su porasli. Ali sa druge strane, treba pogledati koliko su oni realno porasli. Inflacija obezvređuje vrednost novca. Na primer, u maloprodaji vidimo nominalni rast, ali realno pad prometa. Ako je, na primer, porastao profit 25 odsto, inflacija je taj profit uslovno rečeno obezvredila za 12 odsto, u tih procentnih poena takođe”, zaključuje Stanić.
