BOLNA ISPOVEST MAJKE UBIJENOG MLADIĆA: “Čula sam da je uboden sedam, osam puta, od čega jednom u srce.”

Porodica ubijenog mladića sumnje da je N. M. mogao sam da liši života Mihaila koji je imao dva metra, skoro 120 kilograma i bio fizički duplo veći od njega.

Hronika
Dnevno.rs

Čula sam da je uboden sedam, osam puta, od čega jednom u srce. To ne liči na samoodbranu, nego na zverstvo, osvetu, ubistvo sa mržnjom, predumišljajem… Možda su se družili ali su se oni protiv njega udružili jer je bio drugačiji od njih. I intelektualno i na drugi način.

Ovim rečima počinje bolnu ispovest Dragana Stamenković, majka Mihaila Stamenkovića (24) koji je ubijen 9. marta u tuči Šarlincu, u kući N. M. koji ga je, kako se sumnja, izbo nožem.

Najbliži članovi porodice – majka Dragana, otac Zoran, brat Jovan i baka Draginja slomljeni su tugom i niko od njih ne veruje da je N. M. zločin počinio u samoodbrani, kako to predstavlja otac osumničenog, a i kako je N. M. ispričao policajcima. Porodica ubijenog mladića sumnje da je N. M. mogao sam da liši života Mihaila koji je imao dva metra, skoro 120 kilograma i bio fizički duplo veći od njega.

Oni su se poznavali i družili. Ako je došlo do tuče, onoliki čovek, koliki je bio moj sin, sigurno bi se branio i imao neke rane od samoodbrane. Ako je tako kako kažu, a pokazaće obdukcija, da Mihailo nema odbrambenih rana, ili je zaspao ako su pili alkohol ili uspavan nekim sredstvom za spavanje jer svakako bi se onoliki čovek odbranio od nekog koji je duplo manji od njega – priča Dragana slomljena tugom.

“Srce su mi iščupali”

Baka Draginja kaže da je Mihailov brat Jovan, najteže primio vest o smrti.

Ne možemo da smirimo brata Jovana, on ga je toliko voleo. Kaže, izgubio sam sve, najviše na svetu sam njega voleo. Toliko su se voleli. Uh, srce su mi iščupali – priča baka kroz suze.

I ona sumnja da je jedan čovek mogao da ubije njenog unuka.

On da je stajao, ne bi mogli da ga izbodu, on je dva metra čovek. On je sedeo u fotelji kada je izboden. Moguće je da ga je jedan držao a drugi ubadao nožem. Strašno, da taj što ga je izbo ovde dolazi kod nas tri meseca skoro svaku noć, sedi do tri noću, da jede i da pije, a onda da Mihailo ode tamo i sedne u fotelju a onda da ga možda jedan drži a drugi da ga kolje. Sedam puta ga uboli, onolikog čoveka. Kako su mogli mučki da ga ubiju. Nisu mogli spreda, on bi se branio – kaže baka.

Neutešna starica ne uspeva da zadrži suze.

– Umesto svadbu da mu pravim, praviću mu sahranu. Volela sam ga najviše na svetu. On me nije zvao bako nego moja kraljice – kaže ona.

Baka naslutila u snu loše vesti.

Spavala sam, sin me zove, pita što se ne javljaš. A ja sam u snu tonula, tonula, u neki ambis sam propala, i kao i neku vodu sam upala. Bila sam mokra kao da sam u neku vodu stvarno okupana. Kad ćerka i zet dođoše kod mene, kažu mi prvo Mika povređen. Kažem, reci mi istinu, čitam te. Ona kaže, “on više nije živ” – veli baka Draginja.