Premijer Velike Britanije Boris Džonson branio je predloge svoje vlade o dopunjenom sporazumu o Bregzitu pošto su delovi tog plana objavljeni u medijima i pošto ih je kritikovala Irska, ističe CNBC.
Izveštaji medija ukazuju da je britanska vlada predložila Evropskoj uniji carinske ispostave na obe strane granice – ali ne i na stvarnoj granici – između Severne Irske i Irske kao način da se zaobiđe zaštitni mehanizam “bekstop”, koji je glavna sporna tačka u sporazumu o Bregzitu.
Ministri u Dablinu kritikovali su planove, ističe CNBC, dodajući da je irska televizija RTE, koja je prva objavila izveštaj o predlozima, prenela da zvaničnici EU osećaju da Velika Britanija samo naizgled odustaje od obaveza izbegavanja tvrde granice i fizičke infrastrukture na irskom ostrvu.
Ako se ponovo odloži Bregzit, moglo bi doći do vanrednih izbora, ocenjuje CNBC i dodaje da su zbog toga političke stranke u Velikoj Britaniji, u sezoni stranačkih godišnjih konferencija, uglavnom u izbornom raspoloženju.
Britanski predlog o uspostavljanju “centara za carinjenje” s obe strane granice podrazumeva korišćenje uređaja za praćenje, kao i carinske deklaracije koje se izdaju u centrima navodi Juronjuz.
Džonson je, međutim, rekao da centri za carinjenje udaljeni od granice nisu ono što predlaže njegova vlada i da njen predlog ne podrazumeva postavljanje tvrde granice.
Ipak, prema njegovim ranijim tvrdnjama, provere će biti neizbežne, budući da će posle Bregzita, Severna Irska i Evropska unija biti u odvojenim regulatornim područjima.
Džonson je potvrdio da će vlada uskoro predstaviti novi plan za Bregzit. Britanski premijer stalno govori da će 31. oktobra Velika Britanija izaći iz EU sa ili bez dogovora, čime bi, smatraju kritičari, mogao izazvati nestašice hrane, lekova i goriva. Predstojeći samit Evropskog saveta 17. i 18. oktobra bi mogao biti odlučujući trenutak, ističe Juronjuz.
Ne postoje tačni predlozi vlade Velike Britanije, ali javnost počinje da dobija predstavu o obliku tih predloga, ocenjuje BBC, ističući da EU i irska vlada ne žele nikakve provere, jer na njih gledaju kao na jačanje granica, čak i ako to nije tvrda granica.
Britanska vlada poručuje da neće biti tvrde granice, ali da će biti carinskih provera koje se neće obavljati kilometrima od granice, već u depoima i skladištima pre nego što kamioni i transportna vozila krenu. U nekim slučajevima će postojati fizičke inspekcije koje će se obavljati u skladu s odlukom carinskih organa.
U izjavi za BBC Džonson je rekao da je “stvarnost Bregzita” takva da će biti potrebne carinske provere na irskom ostrvu pošto Velika Britanija napusti EU, jer “suverena ujedinjena zemlja mora imati jedinstvenu carinsku teritoriju.”
Vladini izvori rekli su BBC-ju da je vlada u Londonu pripremila pravni tekst ažuriranog sporazuma o Bregzitu, ali su takođe optužili neimenovane pojedince u Evropskoj komisiji da pokušavaju stvoriti “neprijateljsku reakciju” na revidirani ugovor kako bi izvršili pritisak na vladu da napravi veće ustupke.
U Irskoj se Džonsonov predlog – opisan kao “non pejper”, odnosno pravno neobavezujući dokumenti – doživljava kao ponovna izmena planova koje su Brisel i Dablin prethodno odbacili, ukazuje Fajnenšl tajms.
Ministar spoljnih poslova Irske Sajmon Koveni odbacio je predlog rekavši kako je “non pejper” zapravo “non starter” i da su “i Severna Irska i Republika Irska zaslužile bolje”.
Ajriš tajms naglašava da izvori u Dablinu i Briselu tvrde da Džonsonovi predlozi pokazuju da je ostalo malo ili nimalo šansi za nastavak pregovora o Bregzitu.
Liderka Šin fejna Meri Lu Mekdonald kazala je da predlozi o carinskim proverama znače povratak tvrde granice u Irsku i da predstavljaju “sabotažu” mirovnog procesa u Severnoj Irskoj.
Irska ministarka za evropska pitanja Helen Mekenti rekla je da predlozi nisu kredibilni i da je “vremena sve manje i manje” te da je na potezu sud Velike Britanije.
Bregzit je za Borisa Džonsona sredstvo za pobedu na izborima i ponaša se kao da vodi predizbornu kampanju, mišljenje je opozicije u Velikoj Britaniji ali i sve više zvaničnika u Briselu koji smatraju da on ne želi dogovor s EU, ocenjuje CNN.
Džonson ne želi Bregzit bez dogovora, ne zbog katastrofe koja bi usledila već radi samoodržanja, pa zato mora napraviti dogovor s EU, tražiti produženje roka ili podneti ostavku, ukazuje Tom Kibasi, direktor Instituta za istraživanje javnih politika u komentaru za Gardijan.
Specifični politički problem za Džonsona je što bi, ako postigne izlazak iz EU bez dogovora, nastao haos koji bi garantovao da će izgubiti izbore koji bi usledili.
Izgleda vrlo malo verovatno da će Džonson postići sporazum s EU jer nije učinjeno dovoljno na njegovom osiguranju, njegova vlada napadala je čelnike EU, a njegovo ponašanje otkriva da nema nameru čak ni da osigura većinu u parlamentu.
Ako britanski poslanici blokiraju izlazak iz EU bez dogovora, onda Džonson u tim produžecima može sakupljati podršku oko buduće fantazije o izlasku Velike Britanije bez dogovora, jer je ljutnja drugih ljudi sve što sada ima, zaključuje Kibasi.
Stoga se čini prilično verovatnim da će Džonson podneti ostavku na mesto premijera posle samita Evropskog saveta sredinom oktobra, uz poruku da će neko drugi morati da “maše belom zastavom” Briselu, ali će ostati lider torijevaca kako bi se pripremio za bitke na narednim izborima.
