Bubreg se u proseku čeka tri godine, a samo u Britaniji više od tri miliona ljudi boluje od boelsti tog organa. Lekari kažu da uprkos pokušajima da zaustave sve učestaliju praksu ilagalne kupovine bubrega, mnogi pacijenti to vide kao jedinu opciju.
“Dejli mejl” pronašao je jednog od trgovaca organima. Njegovo ime je Prem Bajgai, živi u Nepalu, a tokom poslednje dve godine, pet Britanaca preko njega uspelo je da kupi potreban organ.
– Niko u ovoj zemlji ne može da kupi organ bez mene. Mogu da ti pokažem 2.000 donora. Donori nisu problem. Ja sam glavni – rekao je ne znajući da razgovara sa novinarima, a zatim dodao da on zapravo “spasava živote”.
Na drugi sastanak doveo je i dva potencijalna donora, ali kako je naglasio “on je taj koji će o svemu odlučiti”, dok je novinarima bilo zabranjeno da komuniciraju sa njima.
Donori su uglavnom iz najsiromašnijih delova Napala, zbog čega i pristaju na ovako surovu praksu. Bajgai im objašnjava da šest dana nakon operacije mogu da idu kući, a “deset dana kasnije će trčati okolo”.
Jedna od taktika kojom ih ubeđuje je i sledeća: “Imam pet prstiju. Ako odsečem jedan, da li to znači da više ne mogu da koristim svoju ruku? To je ono što se dešava donorima. Odsečeš prst, i posle nekog vremena, navikneš se na to”.
Ljude koji doniraju burege bedno plaća – ako ih uopšte i plati. Od sume koju uzima, (oko 30.000 funti po prodatom bubregu, s tim da za žene košta 6.000 više) donorima plaća tek oko 1.000 (u boljem slučaju), ali najčešće ne više od 200 funti.
Iako ih ubeđuje da će sve biti u redu, mnogi donori imaju ozbiljne posledice operacija koje se uglavnom vrše na privatnim klinkama u Indiji, gde Bajgai “ima dobre veze”.
Zabeležen je slučaj jednog 16-godišnjaka koji je maštao da će prodajom burega moći da finasira karijeru pop-zvezde. Njegovo ime je Niroz Sunar, a Bajgai mu je obećao 1.000 funti, što bi bilo dovoljno da snimi spot i pokrene karijeru. Umesto toga, dečak je dobio 200 funti, a zbog manjka nege nakon operacije, dobio je ozbiljne komplikacije zbog kojih je završio u invalidskim kolicima.
Nepal nije jedina zemlja u kojoj Britanci pokušavaju da kupe bubreg. Iz istog razloga često odlaze i u Pakistan. Jedan od njih, Asif Kohan, imao je probleme sa bubrezima od četvrte godine. U Bitaniji je već imao jednu transplantaciju, ali i taj bubreg je otkazao.
Prema rečima njegove sestre, otišao je u Pakistan nakon što je jedan član njegove porodice na isti način nabavio bubreg. Tokom operacije u Pakistanu zaražen je hepatisom C, a 2013. godine umro je u bolnici u Britaniji u 36. godini života nakon komplikacija izazvanih upalom pluća.
