Da li je EU perspektiva Balkana nakon Bregzita postala neizvesnija ili britansko "ne“ povećava njihove šanse da se priključe EU – makar kao nekakve "B-članice“?
Nova situacija sa sobom donosi rizike – ali možda i šansu“, piše Noje cirher cajtung u tekstu pod naslovom „Loše raspoloženje u čekaonici EU“.
“Zbog konflikata na jugu i istoku, geopolitički značaj balkanskih zemalja je povećan. Ratovi i raspadi zemalja doveli su do izbegličkih talasa ka severnoj Evropi, a ta kretanja bez balkanskih zemalja ne bi mogla da budu regulisani. One su postale čuvari evropskih vrata. U sukobu Zapada s Rusijom, zemlje kao što su Srbija, Bosna i Makedonija pozicionirale su se nekako između – u sredini – ali su ipak posebno podložne ruskom uticaju. Mediji u Srbiji više ne preuzimaju samo emisije zapadnih medija poput Radija Slobodne Evrope, već i emisije Radija Sputnjik sa jasnim ruskim pozicijama.
Zapadnobalkanske zemlje okružene su zemljama-članicama EU i NATO. Međutim, bez priključenja EU, otvorene su za rusku i tursku ‘meku moć’.“
Novinar lista „Noje cirher cajtung“ Andreas Ernst se pita: Kako dalje – i navodi da su mogući različiti scenariji.
„Najverovatniji je da obećanje o pristupu ostaje mrtvo slovo na papiru. Pregovori će se beskonačno otezati, kao u slučaju Turske. Evropska unija istovremeno podržava one političare koji se ‘odgovorno ponašaju’, odnosno unapređuju pomirenje, sarađuju kada je reč o politici prema izbeglicama i koji se podalje drže od Moskve. Tim političarima se oprašta to što nisu zainteresovani za liberalnu politiku, već radije slede ‘demokratiju koja se ciljano usmerava’. Bitno je da se geopolitička orijentacija uklapa u sliku. Trend razvoja ide u tom pravcu.“
„U drugom slučaju“, piše švajcarski list, „kriza u EU vodi do novih mogućnosti diferenciranijeg članstva: osim punopravnog članstva, postoji i članstvo u kojem se mora ispuniti samo deo obaveza i koje ima manje privilegija. Pošto ‘B članstvo’ balkanskih zemalja unutar EU izaziva manje otpora i pošto su pristupne prepreke sve veće, došlo je do nove dinamike u procesu integracije. Za ekonomski rast i politički razvoj, takav scenario predstavlja šansu. Sa svojom etničkom šarolikošću i slabim državama, regionu je, radi mira, potreban zajednički evropski krov.“
„Uprkos bregzitu, Zapadni Balkan se približava EU“, naslov je teksta u listu Frankfurter algemajne cajtung. „Izlazak Velike Britanije iz Evropske unije mogao pre da ubrza nego da uspori ulazak Srbije u EU. To je neočekivani rezultat konferencije o Zapadnom Balkanu nedavno održane u Parizu. Na konferenciji je premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao da Srbija 19. jula otvara poglavlja 23 i 24, koja se odnose na pravosuđe i osnovna prava i da je to dobar dan za Srbiju.“
„Signali iz Pariza su važni kako bi se zapadnobalkanskim zemljama pokazalo da one pripadaju Evropi i da, uprkos bregzitu, nisu zaboravljene“, kaže za frankfurtski list Dušan Reljić iz briselskog ogranka nemačke fondacije Nauka i politika. Reljić dodaje da bi EU sada, što je pre moguće, trebalo da pomogne privredni razvoj i izgradnju Srbije.“
