ČEKA LI SRBIJU NAJGORE?! Počeo ciklus jakih ZEMLJOTRESA NA BALKANU, ovo su NAJKRITIČNIJE TAČKE kod nas

Iako seizmolozi kažu da Balkan skoro ne očekuju razorniji potresi nakon onog koji je zatresao Petrinju, opasnost ipak postoji, ali za 10 do 15 godina.

Printscreen seismo.gov.rs

Kako piše “Blic”, nedavni ponovni zemljotresi kod Petrinje, Dubrovnika i u Albaniji dokaz su da seizmička aktivnost na ovom području ne prestaje.

Iako stručnjaci umiruju rečima da u skorije vreme ne treba očekivati jače potrese od onog petrinjskog od 6,3 stepena po Rihteru koji je zatresao ceo region, seizmolog Slavica Radovanović objašnjava za “Blic” da se ne može predvideti gde će biti sledeći potres koji svakako na tom području neće odstupati od trenda pada jačine, ali nam, kako predviđa, predstoji i trend buđenja, tako da u narednih 10 do 15 godina možemo očekivati zemljotres vrlo velikih magnituda na nekom drugom prostoru Balkana.

“Hrvatska ne bi trebalo da očekuje jači zemljotres od onog iz decembra niti bi to trebalo da se desi u blizini. Tek poneki će možda štrčati po svojoj jačini, ali neće prelaziti najjače zabeležene magnitude na tom području. Ipak, taj zemljotres je bio dokaz da je počeo ciklus jakih zemljotresa na prostoru Balkana. To je nepovratni proces i svedoci smo da je seizmička aktivnost na Apeninskom poluostrvu imala nekoliko snažnih italijanskih zemljotresa. Mi seizmolozi smo tada rekli da će se sigurno preliti ta seizmička aktivnost na prostor Balkanskog poluostrva, gde dugi niz godina nije bilo najjačih zemljotresa, a naročito u tom primorskom delu gde je poslednji bio u Crnoj Gori 1979. godine. Nakon toga 2019. dogodila se Albanija koja, takođe, dugo nije imala jakih zemljotresa. Onda je započela seizmička aktivnost kod Zagreba, da bi kulminirala kod Petrinje”, istakla je ona.

Kaže i da je jako teško predvideti koje će biti novo žarište, ali napominje da postoje prostori i u Makedoniji, i u Bugarskoj, i u Rumuniji, pa i u istočnoj Srbiji, u kojima mogu da se dogode jaki zemljotresi, a dugi niz godina nisu.

“Pored Kraljeva i Mionice, naši najjači zemljotresi su bili u Rudniku, Svilajncu i Lazarevcu. Treba pratiti seizmičku aktivnost jer svaka situacija u kojoj se desi jak zemljotres za kojim ništa ne sledi samo svedoči u prilog tome da se seizmička energija skuplja”, zaključuje Slavica Radovanović.

Veći deo zemljotresa koji se svakodnevno dešavaju u našoj zemlji su samo instrumentalno registrovani i čulno ih ne možemo nikako osetiti, ali ipak postoje žarišta gde mogu da se dese jaki potresi.

“Seizmička aktivnost je stalna. Što se tiče zona koje su generisale jače zemljotrese kroz istoriju su Kopaonik, Rudnik, te gnjilanska zona i potez prema Makedoniji. Takođe i dolina Morave, te deo od Kraljeva do Kragujevca. Najjači zemljotres u Srbiji verovatno je bio onaj u Lazarevcu iz 1922. godine. Kažemo verovatno jer instrumentalna seizmologija tada ipak nije bila na ovom nivou”, kažu za “Blic” stručnjaci u Republičkom seizmološkom zavodu.