Profesor dr Branislav Tiodorović, epidemiolog i član Kriznog štaba za suzbijanje kovida 19, kaže da Srbija još nije u povoljnoj epidemiološkoj situaciji da bi moglo da se razmišlja o popuštanju mera.
– O tome bismo mogli da razmišljamo kada bismo beležili oko 500 zaraženih i svega nekoliko preminulih dnevno, a ne treba zaboraviti da se pojavio i novi, britanski soj virusa i da treba biti oprezan. Korona je tu, a niko nije kao mi toliko “otvoren” u Evropi. Razumem da su ugostitelji ugroženi i Gorana Vesića, zamenika gradonačelnika Beograda, koji traži da se produži radno vreme lokala do 22 sata, ali mi nije jasno zašto im znače ta dva sata. Ne ponašaju se isto ljudi u kafanama u toku dana i u kasnim noćnim satima. Opuste se i ne poštuju mere, što sve doprinosi širenju virusa. Moramo da budemo realni. Razumem pritiske, ali je još rano da se bilo koja mera ukine. Sačekajmo do sredine februara da vidimo da li se poboljšava situacija pa ćemo razgovarati – ističe dr Tiodorović.
Koji broj zaraženih može da se zabeleži da bi se smatralo da smo bezbedniji?
– Evropska unija je odredila tri zone: zelenu, narandžastu i crvenu. Da bismo bili u toj dobroj zelenoj zoni, dnevno treba da beležimo oko 350 pozitivnih slučajeva. Bili smo tako dobri u jednom trenutku u avgustu i septembru, čak i najbolji posle Norveške i Izraela. Sada nismo. Zato i dalje ne možemo da razmišljamo o popuštanju mera. O tome treba razmišljati kada budemo imali višestruko manje zaraženih nego što je sada situacija – naveo je on.
Tiodorović kaže da, kada je u pitanju četvrti talas, njemu “zameraju zato što je previše optimističan”.
– Ipak, tačno je da sam do sada pogodio sva tri pika virusa. Imaćemo i četvrti ukoliko se ne sprovode epidemiološke mere onako kako treba. To sam rekao i pre praznika. Trenutno imamo blagi porast broja obolelih, ali je to daleko od pika. Takvi rezultati su ostvareni zato što se veliki deo stanovništva pridržavao mera, posebno u vreme praznika. Voleo bih da beležimo brži pad na krivi jer se i dalje više od 4.000 ljudi nalazi na lečenju u bolnicama. A možda će u većim gradovima doći do rasta broja zaraženih jer su se deca vratila u škole, a njihovi roditelji na posao – kaže on.
Od kada se čulo da se britanski soj korone pojavio kod jedne žene koja je doputovala u Srbiju, ljudi više strahuju da se ne zaraze od ove bolesti.
– Nisu to jedina dva soja, tu je i brazilski i ko zna koliko ih još ima. Možda će sutra ispasti da smo imali i srpski soj. Naši stručnjaci sve to prate na dnevnom nivou. Tako je i otkriven britanski soj kod jedne žene iz Novog Sada. U nauci uvek postoji borba za prestižom i obaveštavanjem o novim stvarima. Sigurno će biti još mutacija, ali na sreću ovaj virus nema takvu moć mutacije kao što ima grip. To bi bilo mnogo teže. Novi sojevi su zarazniji i lakše se prenose, ali čim krenu da se tako prenose – to znači da će virus polako početi da nestaje. Izgubiće se njegova snaga i moć, što ne znači da neće biti novih mutacija. Sada neki iznose teoriju da je smrtnost kod britanskog soja veća za 30 odsto. Ako se neki virus lakše širi i zaražava veći broj ljudi, onda samim tim imate i veći broj težih slučajeva i povećanu smrtnost – naveo je doktor.
On kaže da za sada nismo zabeležili nešto novo, jer bi to bilo saopšteno.
– Nema razloga da se kriju informacije. Ali to ne znači da ga neće biti. Verovatno smo ga imali u Srbiji i pre ovog otkrivenog slučaja. Samo što verovatno nije bio dijagnostikovan, a nisu se kod zaražene osobe ispoljile te posebne karakteristike koje prate britanski soj – dodaje Tiodorović.
Kada je u pitanju vakcinacija, Tiodorović kaže da je dobro to što smo sedmi u svetu i drugi u Evropi.
– To je odličan rezultat. A to je iznenađenje i za nas. Stanovništvo je prihvatilo da se vakciniše i bilo kakva teorija zavere i antivakcinalisti ipak nisu uspeli da utiču na to da odvraćaju ljude od imunizacije. Mislim da smo u svetu malo na tapetu. Jer, mnogi se pitaju kako to Srbija uspeva da nabavlja vakcine, a drugi ne? Vidim da se u hrvatskim medijima čude kako je to Srbija vakcinisala četiri puta više ljudi od njih. Najveći izazov će biti nabaviti dovoljno vakcina – naveo je.
Kako bismo imali kolektivni imunitet, moramo vakcinisati najmanje dva miliona građana, smatra on.
– Bilo bi idealno da vakcinišemo i tri miliona u što kraćem periodu. Ali to ne zavisi od nas, bez obzira na svu organizaciju. To zavisi samo od toga koliko ćemo vakcina dobiti. Moramo da budemo objektivni. U brojku od dva miliona ne treba da uđu i oni koji su preležali pa su se vakcinisali radi boljeg imuniteta. Već oni koji nisu imali kovid uopšte. Jer, ako ih sve zbrojimo zajedno, ispašće da vakcinišemo manje ljudi nego što je potrebno. Ranije su stručnjaci, poput glavnog američkog epidemiologa Entonija Faučija, govorili da se kolektivni imunitet stiče sa 60–70 odsto vakcinisanih, a sada iznose mišljenje da treba da bude 85 odsto. Onaj ko kaže da treba više, uvek je u pravu. Tada smo sigurniji. Ako se vakciniše 60–70 odsto populacije, imaćemo kontrolisanu situaciju i sporadične slučajeve. Tada se neće beležiti žestoke epidemije s pikovima. Sa 85 odsto imunizovanih građana epidemija može da se ugasi – objašnjava.
On kaže da ne može sa sigurnošću reći koliko će imunitet nakon vakcine trajati.
– Nauka tu nema jedinstven stav. Neki smatraju da ćemo posle šest meseci od ovog vakcinisanja možda morati da primimo jednu dozu, neki da ćemo za godinu dana to uraditi kao u slučaju gripa, a ima naučnika koji tvrde da nas cepivo štiti dve godine – kaže on.
On kaže da iako je vakcina sigurna, može doći do zaražavanja između dve doze.
– Mislim da se upravo takva situacija dogodila među korisnicima Doma za stare u Šapcu. Oni su svi bili klinički zdravi kada su primili vakcinu, a onda se dogodilo da sedmoro mora da se hospitalizuje. Verovatno su bili već u inkubaciji virusa kada su primili cepivo. Oboleli od malignih i drugih bolesti mogu da prime vakcinu ako im je bolest u mirnoj fazi. Neka se o tome posavetuju s izabranim lekarom. Nisu tačne priče da ljudi s dijabetesom, srčanim problemima ili obolelom štitastom žlezdom ne smeju da se vakcinišu. Netačno je i da alergični na penicilin ne mogu da se vakcinišu. Dešavalo se da se ljudi vraćaju s vakcinacije zbog toga, pa smo davali pojašnjenje da to nema veze jedno s drugim – objašnjava epidemiolog.
On kaže da se za ovih godinu dana od kad se virus pojavio dosta toga u medicini promenilo, ali je i stanovništvo dosta naučilo.
– Vrlo brzo je očitan genetski kod virusa i ustanovljene su njegove osnovne karakteristike i molekularno-biološke osobine. Ali, mnogo toga smo učili u hodu, najviše o tome kako se prenosi, koliko je zarazan. Ovo je jedan nepredvidiv virus koji nismo imali prilike ranije da sretnemo. U početku se mislilo da napada samo respiratorni sistem, a kasnije da napada sve organe. Otkrilo se i da razvija tromboze na raznim mestima i da dolazi do najtežih komplikacija, pa i smrti. Uprkos brojnim istraživanjima, još nije pronađen lek za kovid, kojim on može da se uništi. Sve zemlje su imale svoje pristupe zbrinjavanju obolelih – navodi on.
On kaže da je Srbija uradila sve što je mogla da spasi građane i živote ljudi.
Zašto trudnice i deca ne mogu da dobiju cepivo?
– Zato što vakcine nisu ispitivane u tim grupama. Niko nije rekao da su one za njih opasne. U početku je bilo upozorenje i za rusku vakcinu Sputnjik da se ne daje starijima od 60 godina, ali su oni uradili dodatna istraživanja i sada više nema ograničenja, pa mogu i stariji ljudi da je dobiju – kaže epidemiolog.
– Moramo da budemo realni. Normalno je da ima i manjih i većih kritika i da se polemiše da li je neki potez bio u tom trenutku najbolji ili smo mogli nešto bolje da uradimo. Bilo je mišljenja da nije bilo potrebno zatvaranje ljudi u martu i aprilu kada se nije mnogo znalo o virusu, ali se to pokazalo kao dobar potez. Uspeli smo time da zaštitimo najstariju populaciju koja je najosetljivija, izuzev nekih primera gde je virus ušao u staračke domove. Uvideli smo da svako popuštanje mera nosi sa sobom veliku opasnost, ne samo kod nas već i u svetu. Bilo je kritika da nije trebalo neke stvari da popuštamo, ali moram da kažem da o tome nije odlučivala medicinska nauka. Na to je uticala ekonomska prinuda, koja je terala na to. Trebalo je napraviti balans i očuvati koliko-toliko ekonomiju, koja je morala da prati i potrebe zdravstvenog sistema. Mislim da smo uradili sve što smo mogli u tom trenutku. A građani su, s druge strane, shvatili da je reč o veoma teškom oboljenju jer nema osobe da nije čula da je neko koga poznaje oboleo ili preminuo od korone. Sada nam je zadatak da se što više ljudi vakciniše i da podignemo nivo kolektivnog imuniteta – kaže Tiodorović.
On dodaje da je trenutno najvažnije da izdržimo.
– Kao što je u početku bio problem nabaviti zaštitnu opremu, respiratore, testove, monitoring sisteme i druga sredstva za rad, tako je sada na delu borba za vakcine. Dosta toga je sad izbilo na površinu. Ima nekih koji propagiraju veliku humanost, a da iza toga baš ne stoji ta humanost. Postoji tu problem morala i etike. Međutim, i oni najmoćniji su se našli u problemu da nabave vakcine jer proizvođači ne mogu da im isporuče onoliko doza koliko su naručili. Mi smo uz zalaganje najviših organa države uspeli da obezbedimo više vakcina od drugih zemalja. Ali, sada je najvažnije izdržati. Ovo sve dugo traje, ljudi su se zamorili, ali moramo da im objasnimo da je uprkos vakcinaciji važno da se do kraja pridržavaju propisanih epidemioloških mera – kaže on.
Koliko je do sada bilo neželjenih reakcija na vakcinu?
– Nema ih puno, tridesetak slučajeva samo. Uglavnom je problem bio bolno mesto gde je aplikovana vakcina, crvenilo oko tog mesta, blago povišena temperatura, malaksalost, gubitak apetita, što traje do tri dana i prođe – zaključuje Tiodorović.
