U tekstu "Njujork tajmsa" o uticaju Saudijske Arabije na islamiste i širenju vehabizma opisano je činjenično stanje na Kosovu o kome mediji do sada nisu pisali, prenosi 'B92', a pišu agencije.
To je izjavio dosadašnji predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun.
Gostujući u Dnevniku RTS-a Milovan Drecun je rekao da se u tekstu Njujork tajmsa govori o uticaju Saudijske Arabije na islamiste i vehabizmu, umesto o tome da bi trebalo da se saseče finansiranje džihadista.
“Ovo jeste činjenično stanje o čemu se piše, ali i stanje da su mediji prećutkivali tu istinu posle 2007. godine, kada sam došao do dokumenta koji je nepoznat javnosti, a u kome je razotkrivena mreža radikalnog islama, iza koja je stajala Saudijska Arabija”, kaže Drecun.
U dokumentu do kog je došao Drecun, identifikovani su, navodi, pojedinci i gomila nevladinih organizacija, koje je predvodila Saudijska Arabija, a čiji su lideri radili sa Bin Ladenom. Te organizacije, ističe, promovišu obrazovanje i medicinsku pomoć, a od tog novca se grade džamije.
Dodaje da je interesantnoda je KFOR hapsio 12 pripadnika te organizacije, a da ona nije zabranjena.
“Organizacija je preimenovana kada sam objavio dokument, ali oni su osnivali lokalne organizacije, regrutuju ljude. To je ‘Al harami’ iz Saudijske Arabije koja je 2002. stavljena na listu, a Haradinaj je doveo na Kosovo i on ima direktne veze sa Al Kaidom”, dodaje Drecun.
Ističe da je Tomas Gend, šef službe OEBS-a od 1999. do 2004. javno govorio da Saudijska služba daje instrukcije na Kosovu.
“Uloga Saudijske Arabije nije nepoznata, sada se dešava da Njujork tajms piše o delovanju Saudijske Arabije, a zaboravi da kaže da mora da se saseče finansiranje i da to nije urađeno. Nije slučajno da se poslednjih šest meseci vodi rasprava o ulozi zvaničnika Saudijske Arabije u 11. septembru, gde se govori o izveštaju koji nije objavljen”, ističe Drecun.
Govoreći o najavljenom formiranju vojske na Kosovu, za šta zvaničnici u Prištini kažu da je korak ka članstvu u NATO, Drecun je istakao da bi zvanično to mogli da urade ako dobiju 23 odsto podrške u parlamentu.
Kosovo bi, ističe Drecun, moglo preko zakonskih izmena bez promene naziva Kosovskih bezbednosnih službi da proširi mandat toj formaciji.
“Pretpostavljam da će pokušati da preko izmena i dopuna zakona, bez promene imena, ali da im se proširi mandat da bi verovatno mogli da učestvuju u misijma NATO-a i pošalju zahtev za članstvo u ‘Partnerstvu za mir'”, rekao je Drecun.
Drecun kaže da ta transformacija ne bi bila moguća preko promene kosovskog ustava, budući da je za to potrebna dvotrećinska većina i da među Srbima u tamošnjem parlamentu nema volje za to.
Zato će, prema mišljenju Drecuna, pribeći zaobilaznoj taktici – da se bez promene naziva toj formaciji proširi mandat, da postanu oružana sila.
Za zakonske promene im je dovoljna prosta većina, dodao je Drecun, navodeći da Kosovske bezbednosne snage već funkcionišu po NATO modelu po kome se organizuje vojska, oni su struktuirani kao vojska, imaju helikoptere, obaveštajnu službu.
“Promenila bi se se samo forma, veoma brzo bi dobili pešadiju i borbena vozila, ali već ih obučavaju NATO oficiri, oni učestvuju na vežbama koje organizuje NATO u pojedinim zemljama”, naveo je Drecun.
