Član Kriznog štaba objasnio: Zašto je u proleće BILO ZAKLJUČAVANJA u Srbiji, a SADA NE? Postoji JEDAN RAZLOG

Imunolog Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj i član Kriznog štaba, doktor Srđa Janković, kaže za RTS da će postojeće mere potencijalno biti pooštrene, kao i da su predložili da se skrati radno vreme ugostiteljskih objekata do 18 časova. Ipak, ističe da fokus treba da bude na poštovanju postojećih mera.

Printscreen RTS

Srđa Janković je, gostujući u Jutranjem programu RTS-a, naveo da su na početku epidemije očekivali da posle prvog, inicijalnog talasa bude više manjih, ali da se pokazalo da koronavirus ima veliki potencijal da se širi i napravi razbuktavanje.

“Očigledno je da ovaj virus ima ogroman potencijal da se širi i prenosi gde god mu se to dozvoli i da napravi razbuktavanje i kao što vidimo imamo treći talas gde je razbuktavanje još veće nego u prethodnim talasima”, dodao je Janković.

Govoreći o tome kakve su procene u kom pravcu ide epidemija u Srbiji, Janković kaže da u ovom trenutku, nažalost, ne ide na bolje i da moramo da preduzmemo sve što je u našoj moći.

“To se odnosi na sprovođenje postojećih mera. Potencijalno će one biti pooštrene, ali to je sada u drugom planu. U prvom planu je da svi zajedno sprovedemo sve što je već na snazi, bez rezerve i bez ostatka. Da se svi kontakti koji nisu esencijalni izbegavaju, a ako su neophodni da se obavljaju pod zaštitnom maskom i sa držanjem neophodne fizičke distance”, rekao je Janković.

Ako svi tako radimo možemo da usporimo prenošenje i da ublažimo dalji tok ove epidemije, ukoliko to ne učinimo možemo da očekujemo samo da se stvari pogoršavaju, poručuje doktor.

“Predlagali smo skraćenje radnog vremena ugostiteljskih objekata”

Na pitanje šta bi podrazumevalo to pooštravanje mera, Janković kaže da je među predlozima skraćenje radnog vremena ugostiteljskih objekata koji služe za zabavu, a koje je trenutno do 23 sata.

“Mi smo predlagali da se to skrati, da bude do 18 sati. Ja naglašavam da nije stvar samo u skraćenju radnog vremena, već je na snazi to da unutar objekta ljudi moraju da drže fizičku distancu, da za istim stolom po postojećim merama ne bi trebale da sede više od dve osobe koje nisu iz istog domaćinstva, da svi moraju da drže distancu i da se maska nosi i na zatvorenom i na otvorenom”, dodao je Janković.

Naglasio je da je cilj da smanjivanjem kontakata i zaštitom pri onim neophodnim kontaktima sprečimo da virus ide sa osobe na osobu.

“Ako to sprečimo u dovoljno velikom procentu situacija , idealno je 100 odsto, mi ćemo zaustaviti i dalji tok epidemije, ali smo daleko od toga”, naglašava Janković.

Odgovarajući na pitanje koliko će primena izmena Zakona o zaraznim bolestima pomoći da se obuzda epidemija, Janković kaže da su te izmene bile neophodne i da je neka mesta trebalo razjasniti kako bi određeni organi imali ovlašćenja da deluju po zakonu.

“Opravdanost te odluke nije sporna, ali da li je to ono glavno o čemu treba da pričamo i da li je kazna ono na šta se oslanjamo – svakako ne. Ja i dalje mislim da nikome ko razume potencijal ovog virusa da ugrozi ljudske živote ne treba gora kazna od onoga što virus može da nam uradi”, ističe Janković.

Ukazao je da jedan deo ljudi kao da virus ne vidi kao dovoljan problem i onda mere postaju problem.

“Lokdaun ima smisla, ali je cena visoka”

Mnogo se govori o tome koliko lokdaun pomaže i u kojim situacijama, a Janković kaže da je sasvim sigurno da lokdaun sa čisto epidemiološkog stanovišta itekako ima smisla, kao primer je neveo Kinu, ali je istakao da je cena visoka.

“Ako zaustavimo celokupan život i ekonomiju onda indirektno opet pravimo štetu ljudskom zdravlju i životima na druge načine. Sada naći balans nije lako, pogotovu sa virusom koji se ovako podmuklo i potencijalno vrtoglavo širi gde god se dozvoli prostor za to. Idealno je da se život omogući, a da protivepidemijske mere budu integrisane u život, i to je ono što smo pokušavali sve vreme i trenutno, nažalost, rezultati nisu onakvi kakve bismo želeli da imamo i moramo da razmišljamo dalje”, rekao je Janković.

Naš cilj u ovom trenutku nije da zaustavimo celokupan život kako bismo zaustavili virus, poručuje doktor.

Objasnio je i zašto je to moglo na samom početku.

“U početku nismo znali koliko će ovo trajati, početne procene su bile da ćemo imati manje talase nakon prvog velikog. Da je tako bilo onda bi itekako bilo lakše nadalje suzbijati epidemiju bez tih strogih mera koje su inicijalno bile neophodne i imale smisla”, rekao je Janković.

Sada više ne možemo tako i nijedna zemlja se ne oslanja samo na to, dodaje.

“Svi traže model kako da život teče, da ekonomija radi, da se ljudi što manje zaražavaju. I mi to tražimo i ja se nadam da ćemo svi zajedno uspeti da nađemo pre nego što se ovo pogorša”, naglašava Janković.

O bolničkim kapacitetima

U Beogradu se tri puta više ljudi prima na bolničko lečenje, nego što se otpušta iz kovid bolnica. Ljudi iz Beograda smeštaju se u bolnice u Mladenovcu, Pančevu, Požarevcu, Smederevu. Janković kaže da je to dodatno opterećenje sistema.

“Sreća da imamo te dodatne kapacitete i da ljudi mogu da se relativno brzo transportuju. Inače, kada bismo ostali bez kapaciteta koje tako možemo da aktiviramo bilo bi još mnogo gore. U ovom trenutku mi se držimo zahvaljujući tom transportu pacijenata, svi bivaju zbrinuti u bolnici. Ne želimo da dođemo u situaciju da neki ostanu nezbrinuti i mi to nećemo da dozvoliti do krajnjih granica naših mogućnosti”, rekao je Janković.

“Ako ne budemo rasteretili sistem usporavanjem porasta broja novoobolelih, doći ćemo situaciju da zaista, kao u onim zemljama gde se to dogodilo na početku pandemije, ne bude mesta u bolnicama za sve kojima je preko potrebno, sada još nismo u toj situaciji”, ističe Janković.



loading...