Spas uvek dođe onda kad se najmanje nadate i kad više ne znate šta da radite, a najlepše je kada te spasi neko tvoj, neko koga znaš u dušu, neko ko ima dovoljno iskustva da prenebregne sve prepreke.

 

Baš to se desilo u Narodnom pozorištu u Beogradu kada su nadležni shvatili da su se dva operska pevača razbolela. Mladi solisti u alternaciji pevaju ulogu kućevlasnika Benoe u Pučinijevim “Boemima”, pa je to stvaralo problem jer nisu mogli da nađu ko će pevati u sredu 25. januara.

Spas je došao iznenada. I to spas kakvom se malo ko nadao. Direkciji Opere odzvao se nekadašnji solista, bas Velizar Maksa Maksimović. Pristao je na to da “uskoči” u kostim i spasi predstavu. Tako se ovaj 84-godišnji penzioner posle više od 10 godina pauze ponovo obreo na sceni Narodnog pozorišta.

Maksimović je tokom karijere dobio čak oko 150 pohvala za uskakanja u predstave, ali sve je apsolutno oduševio kada je bespogovorno pristao da ponovo spasi svoje pozorište. Iako je imao samo 48 sati da spremi ulogu, Maksa, kako ga kolege zovu, nimalo se nije dvoumio.

 

Pokojni kolega Žarko Cvejić koji je, takođe, često uskakao u razne predstave, govorio je: “Kad kuća gori, treba je spasavat”. Tom njegovom mišlju, nosio sam se i ranije, pa i sada. Nisam postavljao nikakve uslove, samo sam rekao: “Tu sam”. Note sam dobio u ponedeljak uveče, a predstava je bila na repertoaru dva dana kasnije, u sredu – izjavio je Velizar Maksimović za sajt Narodnog pozorišta.

Maksimović je pevao Benou i na premijernom izvođenju “Boema” 21. juna 2000. godine, pod dirigentskom upravom Bojana Suđića. Pod istom režijom, 17 godina kasnije, pevao je pod palicom maestra Dejana Savića.

Izuzetno sam zadovoljan svojim nastupom. Dejan je to sjajno vodio, on je odličan dirigent, tako da nije bilo nikakvih problema, iako su “Boemi” veoma teška opera za dirigovanje. Takođe, kolege, kao i svi oni ljudi iza scene, dočekali su me na najlepši mogući način. Zaista, poneo sam najlepše utiske sa te predstave – izjavio je ovaj rođeni Mačvanin.

Velizar Maksimović penzionisan je na kraju sezone 1990/1991, a posle toga je još punih 16 godina pevao kao honorarni saradnik u Operi. Kako kaže, samo da bude živ i zdrav, rado će se odazvati svakom pozivu ako i ubuduće bude trebalo da uskače u neku od predstava.