Latinskog imena hexanchus griseus, ove ajkule retko kada napuštaju svoj dubinski habitat i dolaze u pliće vode samo pod okriljem mraka kako bi se hranile.

Naučnici su uspevali da neke od njih izvuku nakratko na površinu kako bi ih označili, ali pošto ih to kratkoročno dezorijentiše, tim biologa sa Univerziteta na Floridi odlučio je da ode na Bahame i pomoću male podmornice poseti misteriozne ajkule na njihovom terenu.

Ove ajkule su zapravo izuzetno dobro prilagođene životu u dubinama. Činjenica da nisu evoluirale 200 miliona godina upravo govori o tome da za to nisu imale potrebu, jer su savršeno efikasne.

Za razliku od svojih evolutivno naprednijih rođaka, škrge hexanchus griseusimaju šest umesto pet otvora, što je zaostavština rane jure.

Izuzetno su krupne i dostižu osam metara u dužinu, sa krupnim, snažnim telom i zelenim očima. Žive u toplijim okeanima i hrane se kako živim plenom, tako i lešinama koje padnu na morsko dno.

Sa kutijama punim mamaca, tim naučnika nekoliko puta je zaronio u maloj podmornici na dubinu od 500 metara sa ciljem da privuku ove misteriozne životinje i na neku od njih zakače dži-pi-es tragač.

Iako su već tokom prvog zaranjanja spazili par ajkula, nisu uspeli da označe nijednu. Narednih par večeri nisu imali sreće da naiđu ni na jednu ajkulu, ali su četvrto veče privukli pažnju ogromnog mužjaka i uspeli da ga označe.