Merkel se drugi put tresla u četvrtak, na ceremoniji na kojoj je bila uz predsednika Nemačke Frank-Valtera Štajnmajera.

Za prethodni, teži slučaj, prilikom prošlonedeljnog susreta s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, okrivljena je dehidracija jer su bili napolju tokom vrelog letnjeg dana.

Zvaničnici su od početka pokušavali da umanje zabrinutost za kancelarkino zdravlje, a portparol Štefan Zajbert je rekao da nijedan sastanak neće biti otkazan. Nemačka vlada je u petak saopštila da je Merkel, koja se nalazi na samitu G20 u Japanu, odličnog zdravlja.

“Slike iz Osake pokazuju da je kancelarka veoma aktivna i zdrava, da radi svoj posao i prisustvuje zakazanim sastancima”, rekla je portparolka Martina Fic.

Sama kancelarka je, prenosi Asošiejted pres, navela da razume novinare koji se raspituju o njenom zdravlju, ali i rekla da je “dobro”.

“Uverena sam da će te reakcije nestati isto onako kako su se pojavile”, rekla je ona po završetku samita u Osaki.

Kako navodi francuski katolički list “La Croix”, nemačku kancelarku nakon samita u Osaki očekuju pored ostalog sastanci s poslanicima njene Hrišćansko-demokratske unije i vanredni samit šefova država i vlada EU u Briselu.

Nemački mediji su odmah počeli da iznose različite dijagnoze, pa je tako tabloid “Bild” pisao da je reč o hipoglikemiji, a možda i o dijabetesu. Lekar-konsultant Krištof Špeht je rekao da ne misli da se kancelarka tresla od vrućine nego od “infekcije ili upale”, a nekadašnji savetnik kancelarke, Volfgang Novak je okrivio “neprestani stres, raspored koji ne ostavlja ni minut odmora i manjak sna”.

Pitanje o zdravlju kancelarke je podelilo javnost na one koji žele da znaju šta se s njom dešava i na one koji smatraju da je to privatna stvar, navodi “Kroa”.

“Lepo je misliti da je zdravlje Angele Merkel privatna stvar, kao što to jeste za druge ljude, ali to nije tako jednostavno”, naveo je kanal RTL u odgovoru istoričaru koji je za list “Velt” izjavio da su “i političari ljudska bića”.

“Kroa” piše da je u Nemačkoj, kao i u Francuskoj, zdravlje političara “tabu tema”, a “Velt” navodi da je nekadašnji kancelar Vili Brant dugo skrivao da boluje od depresije, dok je Helmut Šmit više puta bio u bolnici.

Zdravstveni problemi koje Merkel evenutalno ima, navodi “Kroa”, mogli bi da posluže njenim političkim protivnicima kao “municija” u vreme kada je ona već politički oslabljena na čelu posvadjane koalicije. Merkel je ranije najavila da će se povući iz politike kada joj 2021. istekne mandat.

“Velt” navodi da se, svaki put kada zdravstveni problemi političara izađu u javnost, postavlja pitanje ko zapravo vlada i ko profitira od postojeće slabosti, a francuski “Figaro” piše da se u tom pogledu evropska i američka praksa mnogo razlikuju i da je zdravlje predsednika SAD Donalda Trampa, kao najstarije osobe na tom položaju, uvek predmet ogromne pažnje dok su zdravstveni problemi francuskih predsednika Žorža Pompidua i Fransoa Miterana počeli da se pojavljuju u medijima tek posle njihove smrti.

Kako piše taj francuski list, u Francuskoj i Nemačkoj postoji obaveza lekarske tajne koja se odnosi i na političare, iako je ta tajna često slabila njihov položaj. Francuski ustav predviđa mogućnost da predsednik bude smenjen zbog svog zdravstvenog stanja, ali se ne definišu konkretna stanja koja bi mogla dovesti do smenjivanja.

Tako se sve do smrti Žorža Pompidua 1974. nije znalo da on ima rak krvi, a Fransoa Miteran je pet meseci po stupanju na čelo države takođe dobio rak. Međutim, iako je u kampanji obećavao da neće kriti podatke o svom zdravlju, lažni izveštaji su objavljivani i narednih 10 godina.

I nemački kancelari su u više puta “zaobilazili istinu” o stanju svog zdravlja. List “Tagesšpigl” navodi da su u vreme kada je Helmut Kol hospitalizovan zbog operacije kolena, njegovi saradnici tvrdili da ima kijavicu, što je bilo redovni izgovor za bolest kancelara. Tako je pod maskom kijavice Konrad Adenauer imao upalu pluća, a Helmut Šmit patio od nesvestice. Depresija Vilija Branta je ostala državna tajna sve do njegove ostavke.

S druge strane, u SAD i Velikoj Britaniji je transparentost postavljena kao jedna od najvećih vrlina u politici. Ili bar tako izgleda, navodi “Figaro”.

Iako u SAD ništa ne obavezuje predsednike da objavljuju izveštaje o svom zdravlju, oni tradicionalno to čine. Donald Tramp tako taj izveštaj objavljuje svake godine, sa svim glavnim pokazateljima, a lekar Bele kuće je 2018. ocenio da Tramp ima “neverovatno dobre gene”.

Ta vrsta publiciteta je uobičajena u SAD. Poznato je da je nekadašnji predsednik Džimi Karter imao hemoroide, a da se Džordž Buš Mlađi umalo ugušio perecom i da su mu, dok je bio dete, operisani krajnici i cista.

Ista tradicija postoji i u Velikoj Britaniji, pa je pre izbora 2004. Toni Bler otkrio da ima “manje srčane probleme” i da će ići na operaciju, iako ga ništa nije obavezivalo da to kaže.

Izveštaji o zdravstvenom stanju su za američke predsednike često pitanje imidža i predstavljanja u najboljem svetlu. Kako navode mediji, lekari Džeralda Forda su isticali i njegove seksualne sposobnosti. 

Nasuprot tome, kada je Ronaldu Reganu operisano debelo crevo, uopšte nije pomenuto da je imao rak, a o Alchajmerovoj bolesti koju je imao se nije znalo sve dok je bio na čelu SAD. Zdravstveno stanje Džona Kenedija je i dalje državna tajna.