Čak 27.854 Beograđana prethodne nedelje obolelo je od akutnih respiratornih infekcija, njih 1.638 imalo je oboljenja slična gripu, podaci su Gradskog zavoda za javno zdravlje "Beograd".
Iako su ovi brojevi znatno veći nego sedam dana ranije, a realni sigurno još nekoliko puta viši, pošto mnogi oboleli nisu ni otišli kod lekara, bilo državnog ili privatnog, za sada nema naznaka da će biti proglašena epidemija na nivou prestonice!
– Epidemija može biti proglašena ili prijavljena. Proglašava se kad je od posebnog epidemiološkog i javnozdravstvenog značaja, a to čini Ministarstvo zdravlja na predlog Insituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. Gradski zavod za javno zdravlje Beograd prijavljuje epidemiju kada se pređe određeni epidemijski prag – objašnjava epidemiolog GZZJZ dr Leposava Garotić Ilić.
Poslednji put epidemija gripa bila je proglašena 2009/10. godine. Tadašnji ministar zdravlja Tomica Milosavljević odredio je mere za sprečavanje njenog širenja: vanredni epidemiološki nadzor, zabranu okupljanja na javnim mestima, uključujući škole i predškolske ustanove, po proceni nadležnih zdravstvenih ustanova. Time je stvoren i zakonski osnov za obaveznu vakcinaciju građana.
Kako kaže, broj ljudi kod kojih su prethodne nedelje registrovana oboljenja slična gripu porastao je pet puta u odnosu na sedmicu pre te, a najveći broj obolelih je uzrasta 5-19 godina.
– Trenutno je srednja aktivnost gripa, odnosno imamo između hiljadu i tri hiljade obolelih u toku jedne sedmice. To je više nego što smo imali u decembru prošle godine – priča dr Garotić Ilić i dodaje da je u većini zemalja Evrope trenutno niska aktivnost gripa, dok je u samo nekoliko njih visoka.
Kako se grip ne bi širio, GZZJZ je u petak poslao bolnicama mere prevencije po kojima bi trebalo da postupaju: ograničenje poseta, pojačana higijena, češće provetravanje prostorija, izolovanje rizičnih bolesnika i slično. Ipak, kako ona objašnjava, nema naznaka da će pojava gripa uticati na rad škola i vrtića.
– Na osnovu podataka koje dobija, Zavod može da prijavi lokalnu epidemiju u pojedinim školama ili vrtićima i da za njih predloži odgovarajuće mere, ali za sada nema naznaka da će se to dogoditi. S druge strane, bitno je da oboleli ne idu u školu ili na posao, kao i da svi vode računa o higijeni ruku, pravilnoj ishrani i unosu vitamina – kaže dr Garotić Ilić.
Načelnica Službe za zdravstvenu zaštitu dece i omladine iz Zemuna dr Biserka Šutaković kaže da su u DZ “Zemun” i dalje gužve, a uglavnom dolaze pacijenti sa temperaturom, glavoboljom, mučninom i curenjem nosa.
– Oboleli bi trebalo da piju limunadu, vodu, da jedu supe i kompote. Deca sa stomačnim virusima, kojoj se savetuju probiotici, mogu jesti laganu hranu, koja nije masna i začinjena i izbegavaju mlečne proizvode.
Doktorka Biserka Šutaković iz DZ “Zemun” ističe i da deci ne bi trebalo davati antiobiotike “na svoju ruku”.
– Roditelji često to čine misleći da će tako rešiti problem, a zapravo oni pomažu samo kod bakterijskih infekcija, ne i virusnih – ističe dr Šutaković.
