Stelt podvarijanta omikron soja, koju zovu i nevidljivom, već je registrovana u oko 60 zemalja, a pre dva dana i u Srbiji.
Virusolog i profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu, Tanja Jovanović je rekla da je primećeno da ima nešto više lažno negativnih antigenskih testova, jer je došlo do promena u onoj strukturi koja se nalazi u testovima za dokazivanje virusnog antigena.
“Tako da se posle toga vrši pi-si-ar testiranje, za sve pacijente koji zadovoljavaju definiciju slučaja, a u antigenskom testu su negativni, tako da je pi-si-ar zadržao svoju specifičnost i predstavlja zlatni standard za dijagnostiku“, objašnjava profesorka.
Omikron zastupljen sa više od 90 odsto
Kada je reč o zastupljenosti raznih varijanti u Srbiji, Jovanovićeva navodi da je omirkon zastupljen sa više od 90 odsto, a delta sa manje od 10 procenata.
“Što se tiče subvarijante, ne mogu sad da pretpostavim koji je to procenat, ali s obzirom na to da se brzo širi, očekujem da će i ova varijanta vrlo brzo da dostigne odgovarajući procenat, ne da postane dominantna, ali je potrebno neko vreme da zauzme značajnu poziciju u epidemiji”, navodi Jovanovićeva.
U Evropi, ova podvarijanta je najzastupljenija u Danskoj, gde je, kako je istakla, veliki procenat stanovništva vakcinisan, ali su ukinuli protivepidemijske mere.
Ne očekuje se novi talas
Ipak, istakla je da ne očekuje novi, šesti talas epidemije, jer se kod stelta ne radi o novoj varijanti virusa, već o podvarijanti omikron soja.
Objašnjava da se podvarijante razlikuju u dvadesetak mutacija i da pružaju “unakrsnu imunost”, odnosno pružaju zaštitu ljudima koji su već bili inficirani originalnom varijantom omikrona.
“U tom smislu ne očekujemo da će doći do dramatičnog povećanja broja inficiranih osoba“, kaže Jovanovićeva.
Ono što je značajno, kako napominje, mada ima malo podataka, jeste da stelt ne daje težu kliničku sliku, ali se brže širi, jer ima malo veću infektivnost.
Apeluje na poštovanje mera i na vakcinaciju, iako je, kako kaže, omikron probio vakcinalni imunitet, ali ne potpuno.
To znači, kako je objasnila, da se možete zaraziti, ali se neće razviti teža klinička slika, koja zahteva hospitalizaciju.
Da li se bliži kraj epidemije
Upitana da li nove mutacije ukazuju na kraj epidemije, ističe da virus ne odustaje, i očekuje da će broj inficiranih još neko vreme da se održava na nešto većem nivou.
“Kraj očekujemo da jeste blizu, s obzirom na to da su ove nove varijante virusa pokazale afinitet za gornje partije respiratornog trakta, tako da više imamo sindrom prehlade, ali to se odnosi na imunokompetentne, zdrave osobe. Što se tiče starijih osoba, oni koji su imunokompromitovani, oni koji su sa komorbiditetima, oni mogu da razviju i težu kliničku sliku, što pokazuju i podaci o broju umrlih“, zaključuje Jovanovićeva.
