Časovi informatike bez interneta, pismene vežbe na dva lista iz sveske uz diktiranje, a ne štampanje zadataka, hladni radijatori i nedostatak sapuna, pa čak i krede, problemi su većine niških škola kojima Grad duguje stotine miliona dinara.
Sve ovo, upozoravaju direktori, utiče na kvalitet nastave, ne zato što nastavnici ne daju maksimum, nego zato što im nedostaju osnovna sredstva za rad jer, ističu, “svuda nešto fali”.
– Za čas su potrebne i dodatne informacije, treba vam internet. Nema tonera, ne rade kopir-mašine, pa diktirate zadatke. Vraćamo se u period od pre 20 godina. A mi, direktori, bavimo se utuženjima, dugovima prema komunalnim preduzećima, a ne kvalitetom nastave – kaže predsednik Aktiva direktora osnovnih škola Robert Džunić.
Njegove kolege morale su da se izbore sa problemima koji su doveli do toga da im računi tokom prošle godine budu u blokadi od 50 do 295 dana. U njegovoj školi “Kralj Petar I” interneta nema nedelju dana, a telefon će, nada se, početi da radi sutra jer je račun za decembar konačno plaćen.
Problem je i nedostatak sredstava za higijenu koja se ona kupuju preko javne nabavke, a dobavljači su počeli da odbijaju saradnju sa školama jer im je poznato da one neće biti u stanju da ono što kupe i plate.
Prema informacijama koje je Školska uprava Nišavskog okruga dobila od Aktiva direktora osnovnih i srednjih škola, Grad školama u Nišu i okolnim selima duguje ukupno između 400 i 600 miliona dinara.
To je suma koja prevazilazi vrednost kredita od 300 miliona dinara koji bi, prema najavama Slavkovića, u februaru trebalo da dopuni gradski budžet i bude upotrebljen za dugovanja školama, ali i komunalnim preduzećima “koja će dospeti u međuvremenu”.
Slavković: Vidi se koji su direktori “domaćini”
Zamenik gradonačelnika Ljubivoje Slavković, nakon što je posle sednice Gradskog veća obrazložio da za škole nema novca zbog lošeg priliva u budžet i primene RINO sistema, doveo je u pitanje i rad direktora.
– Ono na čemu insistiram, a mi nismo u stanju da iskontrolišemo do kraja, jeste pravilnik koji reguliše nivo troškova škola, a toga se nijedna škola ne pridržava. Vi imate škole od 1.000 kvadrata i 500 dece i školu od 2.000 kvadrata i 1.000 đaka, a nema srazmere u troškovima. Tačno vidite koji je direktor “domaćin” i koji dobro vodi računa – kaže Slavković.
Džunić, s druge strane, tvrdi da kao rukovodilac Aktiva radi na proračunima i da svi direktori racionalno posluju.
– Površina škole je tolika kolika je ako je ona priključena na Toplanu, bez obzira na broj đaka. A ako se greju na lož-ulje, nema tu prekomernog trošenja. Može se možda uštedeti negde na vodi, ali treba imati u vidu da postoje i kvarovi koje nema ko da reši jer nema kapitalnih investicija – kaže Džunić.
Osim direktore, Slavković je, govoreći o finansijskim problemima škola i Grada, pomenuo i načelnike uprava.
To je, u krajnjem, greška naših načelnika uprava jer bi trebalo da oni prave uporedni pregled troškova, da malo svi počnu da vode računa. Prošlo je vreme kad je bio rezon:
– Ide to na bužet. Ne mogu više ni budžet, ni javne finansije da izdrže to – rekao je Slavković.
Rukovodilac Školske uprave Nišavskog okruga Dragan Gejo kaže da ona “nema zvanične ingerencije” da to radi, ali se ipak stara o uslovima u školama, da rade nadzor i posmatraju resurse škola što je, ističe, njihova dobra volja.
– Ako nema para za higijenu, onda dovodite bezbednost učenika u pitanje, može da nastane zaraza ili da sanitarna inspekcija dođe i zatvori školu. Sa tim da može da se štedi, mogu da se složim kada je reč o vodi ili telefonu, ali za higijenu i internet ne može da se štedi – kaže Gejo.
Zato što škole internet nemaju, on sa direktorima mejlom komunicira tek kada oni odu kućama.
