Izložba grafika „Božanstveni svetovi“ čuvenog španskog umetnika Salvadora Dalija otvorena je u Kući legata i trajaće do 27. marta.
Izložba „Božanstveni svetovi” otvorena je u saradnji sa Kućom legata i slovenačkim galerijama „Kos“ i „Deva Puri“ i trajaće do 27. marta.
Na ovoj izložbi posetioci imaju priliku da vide više od 240 Dalijevih najpoznatijih grafičkih listova, među kojima su i dela iz njegovih najobimnijih opusa – „Božanstvena komedija“ i „Biblija Sakra“, zatim „Dalijevi konji“, kao i „Hommage a Leonardo da Vinci“.
Kroz ove Dalijeve grafike, posmatrač se upoznaje sa sadržajem Biblije i Božanstvene komedije, zbog čega ova izložba ima specifičan edukativni karakter, a zbog same tehnike, ovi radovi zauzimaju vrlo posebno mesto u Dalijevom stvaralaštvu. Pored ovih grafika, moći ćete da vidite i dekompozicije „Božanstvene komedije“, zatim različite tapiserije, sklupture, medalje, kao i bronzani reljefi.
Izložbu možete posetiti od utorka do nedelje, od 10 do 20 časova.
Salvador Dali (1904 – 1989) je još u adolescenciji počeo da se interesuje za grafiku i ilustracije, međutim iz tog perioda sačuvano je malo dela. U obimnom slikarskom, dizajnerskom, čak i vajarskom Dalijevom opusu, grafika predstavlja oblast njegovog stvaralaštva, koja ga je približila širem krugu publike. Grafički opus mu je veoma obiman, preko 1700 radova, rađen u različitim grafičkim tehnikama: bakropisu, gravuri, drvorezu, litografiji i mešanoj tehnici.
Grafički radovi su nastajali u serijama i izlazili u grafičkim mapama. Za Dalija je grafika bila odlična prilika za ilustrovanje literarnih radova, koji su mu bili dragi, ili je želeo likovno da ih komentariše i da ih na svoj način nadogradi. Među njima su najpoznatiji: „Alisa u zemlji čuda”, „Don Kihot”, „Dekameron”, „Tristan i Izolda”, „Faust” itd.
Među mnogim umetnicima koji su ušli u svet nadrealizma, Dali je postao jedan od najboljih predstavnika ovog pokreta. U periodu od deset godina, tokom kojih je održavao konstantan kontakt sa nadrealistima, Dali je, kao niko, pretvorio apsurd i ludost u suštinski deo umetnosti.
Radovi mu se nalaze u muzejima širom Evrope i Amerike, uz velike izložbe njegovog rada nakon što su postavljene u Nju Jorku, Parizu, Amsterdamu, Tokiju, Štutgardu, Cirihu, Madridu i Barseloni. On je stvorio svoju sopstvenu vrstu umetnosti u mnogim područjima. Osmislio je pozorišne scenografije i kostime i takođe uzorke za odeću i prostirke. Koristio je svoje skice za dizajniranje srebra, keramičkih posuda i nakita. Stvorio je kalupe za brojne skulpture i reljefe. Ilustrovao je razne knjige i napisao nekoliko svojih. Ostavio je trag ne samo svojom umetnošću, već i svojom kontroverznom ličnošću: negovao je sliku apsurdnog i gotovo suludog umetnika; želeo je da mu ceo život postane umetnost i preoblikovao je svoju ličnost na isti način kao i svoje slikarstvo. Njegova upečatljiva ličnost ne može biti odvojena od njegove umetnosti.
