Anrija Fertea, sina učitelja i učenika srednje škole u Bezansonu na istoku Francuske, Nemci su 1943. uhapsili u kući njegovih roditelja a zatim ga 26. septembra pogubili zajedno s 15 od 23 uhapšena borca protiv okupacije Francuske.

Posle 87 dana zatočeništva i mučenja, dečak je roditeljima napisao pismo.

“Umirem za otadžbinu. Želim slobodnu Francusku i srećne Francuze. Ne ponosnu Francusku i prvu u svetu, već vrednu, radnu i iskrenu Francusku. Najvažnije je da su Francuzi srećni… Tata, molim te, moli se. Misli da, ako umirem, da je to za moje dobro. Kakva smrt bi bila časnija od ovakve? Zbogom, smrt me zove, ne želim ni povez za oči ni da budem vezan. Ipak je teško umreti. Hiljadu poljubaca. Živela Francuska!”, naveo je 16-godišnjak u pismu.

Počast šefa države je jedna u nizu onih koje se odaju izvršocima herojskih dela, kao što je pukovnik žandarmerije Arno Beltram koji se žrtvovao da bi spasao taoca prilikom terorističkog napada, ili dva vojnika koja su u maju poginula u Burkini Faso spasavajući francuske taoce.

Pismo Anrija Fertea slično je pismu mladog komuniste Gija Mokea, koga su Nemci, kada je imao 17 godina, streljali 1941. iz osvete za ubistvo nemačkog oficira. Bivši francuski predsednik Nikola Sarkozi je 2007. tražio da se to pismo čita u svim školama.

Pošto Makron pročita pismo na francuskom, britanski bariton ser Vilard Vajt će otpevati “Pesmu partizana”.