Pošto su 2014. godine istraživači postavili 34 seizmička monitora u sneg, na vrhu najvećeg ledenog pokrivača Antarktika – Rosove ledene ploče, instrumenti su zabeležili gotovo konstantne zvuke “zujanja”.

Ledena ploča koja se može uporediti sa veličinom Tekasa, koja pluta Južnim okeanom, otvorila je novi prostor za istraživanje te su naučnici pokušali da objasne zašto i kako ovi jezivi zvuci nastaju.

S obzirom da je zvuk je nečujan ljudskom uhu, oni su ove niske frekvencije prilagodili na one koje čulo sluha može da registruje.

Stručnjaci su potom u žurnalu “Geofizička istraživačka pisma” (Geophysical Research Letters) objavili saznanja, zajedno sa audio fajlom na kome možemo da čujemo “dešavanja“ na antarktičkom dnu.

– Kada bismo ove vibracije mogli da čujemo one bi bilo slične zujanju koje proizvedu hiljade cvrčaka kada prekriju krošnje i travnjake krajem leta – rekao je Daglas Makajel, glaciolog sa Univerziteta u Čikagu.

Naučnici koji proučavaju geološke probleme ledenih doba su objasnili zašto nastaje ovaj zvuk.

Antarktik se suočava sa ubrzanim gubitkom mase, tj. topljenjem leda, koji deluju kao čepovi koji zadržavaju najveće skladište leda na svetu od neograničenog slivanja u okean.

Prvobitni cilj istraživanja se odnosio na praćenje promena na površini Rosove ledene ploče pod pritiskom relativno toplog vazduha iznad površine i morske vode koja iscrpljuje led odozdo, kako bi najavili istorijski porast nivoa mora.

Smatra se da vibracije nastaju zbog snažnih vetrova koji duvaju preko dina na vrhu Rosove ledene ploče, te upravo oni utiču na vibriranje leda.