Američki predsednik Ričard Nikson poslao je dvojicu diplomata 1974. godine u tajnu misiju, koja je trebalo da spasi državu od bankrota. Podaci o tome ostali su zataškani više od četiri decenije.

 

Godine 1974. Sjedinjene Američke Države bile su u teškoj situaciji: zemlje OPEC-a uvele su embargo na izvoz nafte, kao osvetu za američku vojnu pomoć Izraelcima tokom Jomkipurskog rata (koalicija arapskih država predvođena Egiptom i Sirijom sukobila se s Izraelom), što je učetvorostručilo cenu nafte. To je izazvalo i snažan pad američke privrede.

 
Riskantan potez

Tadašnji predsednik Ričard Nikson odlučio se na riskantan potez – poslao je novoimenovanog ministra finansija Vilijama Simona i njegovog zamenika Gerija Parskija u tajnu misiju.

Službeno su otputovali u cilju razgovora s evropskim i bliskoistočnim diplomatama na temu privrede, ali pravi zadatak im je bio da pregovaraju sa Saudijskom Arabijom, piše Independent.

Prvi, četverodnevni sastanak održan je u gradu Jedahu, a cilj im je bio pronaći izlaz iz privredne krize tako što će uveriti Saudijsku Arabiju da pomogne u finansiranju američkog duga. Parski je istakao kako im je Nikson jasno dao do znanja da neuspeh nije opcija, jer to ne samo da bi ugrozilo stabilnost države nego bi i otvorilo vrata Sovjetskom Savezu da stekne daljnji uticaj u arapskom svetu.

Jednostavan plan

Temeljni plan bio je jednostavan: SAD će kupovati naftu od Saudijske Arabije i pružati joj vojnu pomoć i opremu, a zauzvrat će to kraljevstvo uliti milijarde dolara u američku blagajnu i time finansirati državnu potrošnju.

Nakon nekoliko sastanaka gotovo je sve bilo dogovoreno, no kralj Faisal bin Abdulaziz Al Saud imao je još jedan zahtev: da sve ostane u najstrožoj tajnosti. Tako je i bilo više od četiri decenije.

Ćutanje je prekinuo Blumberg, koji je pozivajući se na zakon o pravu na slobodu informacija zatražio podatke o tom dogovoru. Državna riznica stoga je ovog meseca konačno morala pustiti informacije u javnost. Tako je na videlo izašlo da je Saudijska Arabija upumpala u američki proračun oko 117 milijardi dolara, što tu zemlju čini jednom od najvećih američkih inostranih kreditora. Međutim, reagovao je jedan bivši zvaničnik Državne riznice, koji je želeo ostati anoniman, i kazao da je ta brojka najmanje dvaput veća. Neki analitičari kalkulišu da je ta ‘višak’ prikriven poslovanjem putem ofšor kompanija.

Oruđe političkog pritiska

Činjenica koliko je zapravo Amerika dužna Saudijskoj Arabiji danas je važnija no ikad pre, jer su ti dugovi postali oruđe političkog pritiska. Naime, u aprilu je kraljevina zapretila da će aktivirati taj dug bude li SAD doneo zakon po kojem će Saudijska Arabija morati pred sudom odgovarati za učestvovanje u terorističkim napadima 11. septembra.

Situaciju dodatno komplikuje i činjenica da je sada pak u krizi Saudijska Arabija, što zbog velikih troškova koje ima u obračunima s ISIS-om, što zbog drastičnog pada cene nafte u zadnjih nekoliko godina. Koliko su stvari ozbiljne govori i podatak da kraljevina prodaje deo državne naftne kompanije Saudi Aramco.

Parski danas ističe kako je tajni sporazum sa Saudijskom Arabijom odavno trebalo biti raskinut te da je iznenađen što je Državna riznica istrajala u tome. Ipak, nije izrazio žaljenje što je pomogao da se takav sporazum postigne. “Taj je posao bio pozitivna stvar za Ameriku”, naglasio je on.