– Nismo pobedili koronu! Ali jesmo na dobrom putu da to uradimo. Međutim, nikako ne možemo biti zadovoljni kad nam svakog dana ljudi umiru. Biću zadovoljan onog dana kad ne bude umro nijedan pacijent, a ne onog dana kad nam ne bude nijedan zaražen. Može da bude i 200 ili 300 zaraženih, ali ako nam niko tog dana nije umro, to je za nas najveći uspeh – reči su dr Pelemiša.
– Ne možemo gledati samo broj zaraženih i broj hospitalizovanih, već broj umrlih i broj pacijenata u jedinicama intenzivne nege – kaže prof. dr Mijomir Pelemiš, infektolog i klinički farmakolog, član kriznog štaba za borbu protiv kovida 19 Vlade Srbije, čovek s kojim razgovaramo u parku jer u kafiće i kafane ne ide “pošto se tamo ne poštuju dovoljno mere”, a masku ne skida iako smo na otvorenom, pa ni načas da bismo ga fotografisali, “iz principa, jer mora da bude primer svima”.
Sad je drastično smanjen broj ljudi na intenzivnoj nezi.
– Tako je! Jesmo na dobrom putu, ali to nam ne daje za pravo da ukinemo mere prevencije. I nismo ih ukinuli – nošenje maske, fizička distanca, higijena, provetravanje prostorija – sve je ostalo.
Krizni štab je posle rigorozne mere – okupljanje maksimalno do pet osoba, dopustio čak 500.
– Videli ste sva ta silna okupljanja, tako je već i bilo. Ali to ne zavisi od nas, ne kontrolišemo mi sprovođenje mera. Krizni štab donosi mere, procenjuje epidemiološku situaciju na osnovu svog i svetskih iskustava i daje najbolja moguća rešenja.
Jeste li vi lično za ovo drastično popuštanje?
– Nisam, naglo popuštanje nikad nije dobro jer ljudi misle da smo završili. To nam se pokazalo prošle godine. Ali mi iz medicinskog dela kriznog štaba dajemo svoje mišljenje, a odluke donosi Vlada.
Osećate li se nekad poraženo?
– Ne, zašto bih? Nekad bih uradio drugačije, ali nisam ja baš najpametniji da bi sve bilo kako ja mislim.
Očekujete li opet punjenje bolnica?
– Ne, jer imamo puno vakcinisanih. Ali opet nedovoljno.
I zapeli smo na 48 odsto punoletnih, čini se da ne možemo dalje.
– Ja mislim da možemo. Naš zadatak je da motivišemo ljude da se što više njih vakciniše u trenutku kad imamo ovako mali broj zaraženih.
Ali kako?
– Zašto je diskriminacija i protiv Ustava da vakcinisanima dajemo neke privilegije?! A zašto nije protivustavno da nas zaražavaju oni koji neće da se pridržavaju mera ili koji neće da se vakcinišu?! Ne moraju da se vakcinišu, nemam ništa protiv, al’ neka poštuju mere i neka oni koji organizuju različite skupove te mere sprovode, jer su oni za to odgovorni, a ne mi iz kriznog štaba.
Kako biste stimulisali pelcovane?
– Za mlade – ulaznice za koncerte, festivale, nagradne igre, dobijanje različitih stvari, pa čak i putovanja. Moraju da imaju empatiju prema ostalima. A i niko ne može da tvrdi da se i mladi ne mogu zaraziti i oboleti ozbiljno.
UVEO BIH OBAVEZNU VAKCINACIJU ZA ZDRAVSTVO, VOJSKU, POLICIJU
Da se vi pitate, da li biste uveli obaveznu vakcinaciju?
– Ne bih za sve, ali za neke profesije svakako – zdravstvo, policija i vojska. Kako ćete zbrinuti ljude ako se vi razbolite i ako vam se sistem “razboli”.
Je l’ vam porazno to što ima dosta antivakcinaša?
– Ništa nije porazno. Moramo jasno i glasno da pričamo da je infekcija koronavirusom mnogo opasnija od vakcine. A i mnogi koji su preležali koronu imaju nemale probleme – kardiološke, s plućima, zglobovima…
Kad smo kod obolevanja, jeste li iznenađeni onim što korona radi?
– Naravno, nekim stvarima, jer je potpuno nova bolest. Ali ne postoji nijedna virusna bolest koja ne napada sve uzraste, pa tako i ova. To je bilo jasno od samog početka iako je većina naučnika tvrdila da obolevaju samo stariji, pa čak i da žene ne obolevaju. Zar ih nije vreme sve demantovalo?! Umiru i mlađi i stariji, svi mogu teško da se razbole. Poslednjih meseci, i u svetu i kod nas, sve je više obolelih u srednjem životnom dobu i mlađih koji nisu vakcinisani.
I sad dolazimo do četvrtog talasa?
– Možemo ponovo da imamo neki talas, ali ne može biti kao prošle godine, ipak je dosta ljudi vakcinisano, a dosta njih preležalo bolest.
A treća doza?
– U ovom trenutku nema svetskog konsenzusa o daljem načinu vakcinisanja jer nisu još završena sva naučna istraživanja o davanju ovih vakcina. Svakako da će biti potrebno da se u narednom toku vakcinišemo, ali to za nas nije bitno. Primićemo vakcinu toliko puta koliko je neophodno, samo da pobedimo ovu epidemiju.
Kad ćemo zvanično skinuti maske?
– Nećemo brzo jer epidemija nije završena, a i treba SZO da odjavi pandemiju. Pitanje je i koliko ljudi testirate i to je u stvari suština.
Odnosno koliko ljudi izbegava da se testira?
– Naravno! Pitanje je koliko je od ovih testiranih testirano zbog putovanja, a ne simptoma.
Imamo mnogo više zaraženih?
– Verovatno, ali ne znam koliko tačno. Srećom nemamo mnogo bolesnih, pa su se klinike vratile u normalan rad, rade još bolnice u Batajnici i Kruševcu, Infektivna klinika i infektivna odeljenja. To može vrlo brzo da se promeni ako se mere ne poštuju i ne sprovodi kontrola.
NEMA EFIKASNOG ANTIVIRUSNOG LEKA ZA OVAJ VIRUS
Koji lekovi su se pokazali kao najbolji?
– Najefikasniji način lečenja je poštovanje terapijskih protokola.
Ali menjali ste nekoliko puta ključne antivirusne lekove u protokolu.
– Protokole menjamo shodno iskustvima svih relevantnih ustanova u svetu, naučnim studijama i našem iskustvu. Definitivno nema efikasnog antivirusnog leka za ovaj virus. Najopasnije je samolečenje i zato mi koji se ovim bavimo ne želimo o tome da pričamo u medijima, jer to ljudi zloupotrebljavaju i sami se leče, što je dovodilo do toga da kasno stignu u bolnici i, nažalost, loše završe.
Mogu li vakcinisani da budu nosioci i prenosioci virusa?
– Mogu, ali još nije sigurno u kom procentu.
Koja je najveća greška od dolaska korone?
– Možda je naša velika greška nepoverenje ljudi u zdravstvo, možda je to jedan od razloga što u početku nije funkcionisalo dobro. Ali mislim da se poverenje polako vraća, da su ljudi shvatili.
Zašto smo tako nepoverljivi?
– Takvi smo po prirodi, a razlog je u tome što zdravstveni sistem u prethodnom periodu nije tako dobro funkcionisao kao sad. Inače, u prirodi ljudi je da ne vole da im se nešto nameće. Pogledajte koliko vakcina imaju u Rusiji, a ljudi neće da se vakcinišu. Pa u zemljama EU su velike policijske snage morale na konjima da razbijaju skupove organizovane protiv sprovođenja mera. A u Srbiji toga nije bilo. Srbija se izvanredno bori sa epidemijom, imamo sjajne rezultate u odnosu na druge zemlje. Nikad se ovako državni vrh nije zauzeo za zdravstveni sistem, sve smo bolesnike mogli da hospitalizujemo, nismo bili nijednom u prilici da nemamo lekove, opremu niti dovoljno kreveta u bolnicama.
Šta vam je najteže palo?
– Kad su ljudi počeli puno i odjednom da nam umiru, kao u staračkom domu u Nišu. To je za mene bilo strašno, kao i smrt mojih prijatelja, kolega. Smrt svakog čoveka za mene je tragedija.
JOŠ JEDAN VELIKI RAZLOG ZA IMUNIZACIJU
Iznenađeni ste postkovidom?
– Naravno! To je još jedan argument da se treba vakcinisati, jer oporavljanje od infekcije ne znači i izlečenje. Mnogo je postkovid pacijenata i Ministarstvo zdravlja radi na tome da se zbrinjavaju na odgovarajući način. Znate, kad putujete u Afriku, morate da primite vakcinu protiv žute groznice, uzmete lek protiv malarije. I niko me nikad nije pitao da li je ta vakcina opasna, šta sadrži, da li taj lek može nešto da mu napravi.
Shvataju li ljudi da danas nema tetanusa, tuberkuloze, difterije, dečje paralize, velikog kašlja, malih i velikih boginja zahvaljući vakcinama?! Kad sam počeo da radim 1978. godine, svakog dana mi je neki bolesnik umirao od tih bolesti, i to uglavnom deca. Sad pitaju što je ova vakcina brzo napravljena. Pa pobogu, medicina je napredovala! Ovoliko sredstava koja je svet uložio za vakcine garantuje da ćemo pandemiju pobediti, samo ne tako brzo. Zar nije dovoljno što Srbija ima ovoliko vakcina i što ih je nabavila među prvima u svetu. Njihova efikasnost i bezbednost je dokazana, te treba da budemo zadovoljni što smo u prilici da biramo vakcine, dok ih drugi uopšte nemaju.
