Sve se više priča o novom povećanju plata u javnom sektoru i povećanju penzija, ali i o privrednom rastu Srbije koji je osnova za veća primanja iz budžeta. Sve je i više zvaničnih informacija o novim povišicama; za penzije postoji i procenat rasta, ali je i sve češće pitanje kada više novca treba i očekivati u novčaniku.
Konačna odluka sa preciznim procentom povećanja plata u javnom sektoru, trebalo bi da bude donesena u poslednjem kvartalu ove godine, najkasnije u oktobru ili novembru. Tako je bar bilo svih prethodnih godina, imajući u vidu i da je to period kada su državne finansije previdive za celu godinu.
Istovremeno bi trebalo da bude preciziran i iznos za koji će rasti primanja ukupno 1, 7 miliona penzionera u Srbiji, mada se o mogućem procentu već zvanično pričalo.
Posle odluke o procentu rasta treba očekivati i da veće zarade stupe na snagu, a ako je suditi po dosadašnjoj praksi, to bi bio januar naredne godine.
Primanja u javnom sektoru rasla bi u zavisnosti od sektora. Što se tiče penzionera povećanje bi bilo linearno.
Kako se moglo nedavno čuti iz Nemanjine 11, primanja najstarijih biće veća od januara naredne godine za najmanje pet odsto. Svi penzioneri procentualno bi, dakle, dobili istu povišicu, a to bi prosečnu penziju od 29.400 dinara uvećalo za 1.470 dinara na 30.870 dinara.
Oni koji imaju veću penziju, vrednosno će dobiti “deblju kovertu”, ali najveći broj penzionera imaće u džepu između 750 i 1.000 dinara više. Do ove računice došli smo po osnovu činjenice da najveći broj penzionera u Srbiji (njih oko 17 odsto) ima penziju između 15.000 i 20.000 dinara.
Oko 10.000 penzionera, koliko ih danas ima penziju od oko 30.000 dinara, od naredne godine svakog meseca primaće oko 1.450 dinara više nego danas.
– U međuvremenu nikako ne treba isključiti mogućnost jednokratne pomoći najstarijima – kaže naš izvor iz Nemanjine 11.
Planirani budžetski deficit u prvih 6 meseci ove godine bio je, inače, 190 milijardi dinara.
Realni je, međutim, bio tri puta manji – oko 75 milijardi.
