Dua Lipa je počasni stanovnik Prištine – simbolično, ključevi grada su joj uručeni, jer je osnovala fondaciju koja pomaže siromašnima na Kosovu.
Inače je svetska muzička zvezda, dobitnica brojnih nagrada i vrlo popularna među mlađom publikom, naročito u Velikoj Britaniji i Americi. Na Instagramu ima oko 50 miliona pratilaca, na Tviteru – više od pet i po miliona.
Dua Lipa društvene mreže ne koristi samo za svoju muzičku promociju.
Tako je tokom proteklog vikenda, od kompanije “Epl” zatražila da na mape svojih uređaja jasno upiše granice Kosova i Palestine, a samo nekoliko dana kasnije – svoje stavove dopunila je tekstom “zašto Kosovo nije i neće biti Srbija”, da bi potom objavila i mapu tzv. “velike Albanije”.
Advokat i vođa grupe “Beogradski sindikat” Feđa Dimović podseća na “sramni tekst koji izjednačava Novaka Đokovića koji peva pesmu Vidovdan sa nastupom Due Lipe koja objavljuje mapu Albanije koja je postojala za vreme Hitlera i Musolinija i tu je i slika Ise Boljetinca koji je silovao srpske civile”.
To nije, kako kaže, naišlo na osudu, što ga dovodi do zaključka da je u nekim situacijama “dopušteno ekstremno političko mišljenje”, u zavisnoti od toga čiju stranu zastupa.
Da se Kosovo nađe na “Eplovim” mapama, tražila je i druga pevačica takođe albanskog porekla Rita Ora, ali još neke njihove, manje uticajne, sunarodnice.
“U pitanju su ozbiljne akcije, mi istoričari to znamo, velike države Zapada protežiraju ono što im u kulturnom propagandnom modelu odgovara. Dakle, ako Zapad želi da legitimiše ono što će uraditi sa Srbijom, onda im treba prihvatljivo lice sa Kosova da pred njihovim glasačima legitimiše njihove ciljeve“, navodi istoričar i profesor Filozofskog fakulteta Miloš Ković.
Da su kosovski Albanci još 90-ih godina angažovali agenciju da ih promoviše u svetu, podseća predavač na Fakultetu za medije i komunikacije Istok Pavlović, koji kaže da sada to za njih radi Dua Lipa, “i to besplatno”.
“Mi imamo ljude kao što je Novak Đoković koji je prepoznatljiv, imamo Miloša Bikovića koji ima milionski broj pratilaca i možemo da uradimo mnogo, mora država da stane tu“, smatra profesor Ković, koji kaže da je to “naša istorijska egzistencija” – suprotstavljati se jačem.
Istok Pavlović primećuje da bi u tom slučaju pozicija Novaka Đokovića ili nekog drugog ipak bila mnogo teža, jer Dua Lipa se naslanja na priču koja je “već izbrendirana” i “uklapa se u narativ koji je ranije napravljen”.
Da li ta meka moć, uticaj koji ostvaruju kultura i sport, može da ima donese promene ili pomaže samo u učvršćivanju ranije uspostavljenih stavova?
Koliko je moguće da se na taj način razbiju utvrđene matrice? Ili slika o Balkanu ostaje crno-bela, bez nijansi, kako na Zapadu, tako i ovde, na prostoru samog Balkana?
