Danas se navršava 12 godina od izbijanja najvećih etnički motivisanih sukoba na Kosovu od dolaska međunarodnih snaga, u kojima je 19 ljudi izgubilo život, a više od 4.000 Srba proterano iz svojih domova u koje se do danas nisu vratili.
Centralna manifestacija obeležavanja tog događaja biće održana u Gračanici, a u školama će prvi čas biti posvećen tom najvećem antisrspkom nasilju u kome je, kako se procenjuje, učestvovalo oko 50.000 Albanaca.
Za to dvodnevno nasilje nad Srbima, njihovom imovinom, crkvama i manastiraima, tokom koga je etnički očišćeno šest gradova i 10 sela, odgovarao je mali broj Albanaca, a izrečene kazne gotovo su simbolične.
NOVA PRAVILA U IZBORNOJ KAMPANJI: Evo šta političari NEĆE SMETI DA RADE
Sukobi su izbili 17. marta 2004. nakon što je UNMIK policija pronašla tela dvojice albanskih dečaka u Ibru u selu Čabar kod Zubinog Potoka. Mediji na Kosovo su za tu tragediju optužili Srbe, što je pokrenulo demonstracije koje su prerasle u nasilje i iz Mitrovice se proširile na celo Kosovo.
U tom nasilju ubijeno je 11 Albanaca i osam Srba, povređene su 954 osobe, među kojima su bili i pripadnici međunarodnih misija. Sa Kosova tom prilikom proterano je 4.012 Srba, a prema podacima UNHCR za deset godina vratilo se nešto više od 150 porodica.
U neredima je uništeno ili oštećeno oko 800 kuća, kao i 35 pravoslavnih crkava i manastira medju kojima i 18 spomenika kulture poput crkve Bogorodice Ljeviške iz 14. veka.
OEBS je ocenio tada da nije bilo neodgovornog izveštavanja medija o smrti dečaka, nasilje na Kosovu ne bi bilo tako intenzivno i tako brutalno.
Nasilje na Kosovu odmah su osudili Savet bezbednosti UN i tadašnji generalni sekretar Kofi Anan, kao i sve značajnije medjunarodne institucije, vlade mnogih država, uključujući SAD i Rusiju.
Kosovska vlada je na insistiranje medjunarodne zajednice izdvojila pet miliona evra za popravku kuća i saniranje štete na objektima stradalim u martovskim neredima.
