Tako su vlasti u Minesoti, kako piše Gardijan, apelovale na vlasnike akvarijuma da prestanu da puštaju svoje kućne ribice u reke i jezera, nakon što je iz lokalnog jezera izvučeno nekoliko ogromnih zlatnih ribica.
Nadležni u Bernsvilu, oko 15 kilometara južno od Mineapolisa, izjavili su kako puštene zlatne ribice mogu da narastu toliko da budu i nekoliko puta veće od prirodne veličine i mogu da izazovu pustoš među autohtonim vrstama.
– Molim vas, ne puštajte svoje zlatne ribice u ribnjake i jezera! One rastu veće nego što mislite i uzrokuju loš kvalitet vode, ugrožavajući donje sedimente i biljke – objavili su na Tviteru.
U tekstu je navedeno i kako su prošlog novembra službenici u obližnjem okrugu Karver uklonili iz lokalnih voda čak 50.000 zlatnih ribica. Pol Molina iz tamošnje vodoprivrede izjavio je kako su zlatne ribice “nedovoljno proučavana vrsta, s velikim potencijalom da negativno utiču na kvalitet vode jezera”.
Nisu bezopasne
Poput šarana, čijoj porodici pripadaju, zlatne ribice mogu da se lako razmnože i da prežive s malo kiseonika tokom zime u Minesoti.
– Nekoliko zlatnih ribica nekima može da se čini kao bezopasan dodatak lokalnim vodama – ali nisu – upozorio je odsek za prirodne resurse Minesote.
Uništavanje okoline koje uzrokuju pušteni ljubimci iz kućnih akvarijuma nije nažalost novost. Zabeležen je slučaj jedne vrste poreklom iz Tihog okeana, ali za koju se veruje da su ih vlasnici s Floride pustili nakon uragana Endru 1982. godine, koja je uništila na desetine karipskih vrsta.
O zlatnim ribicama nije se toliko govorilo kao o drugim invazivnim vrstama, ali upozorenja su izdata i u državi Virdžinija i Vašington i u Australiji i Kanadi.
“Scientific American” naveo je 2013. godine da su istraživači u jezeru Taho našli zlatnu ribicu dugu gotovo 45 centimerata i tešku oko dva kilograma. Jedan izveštaj o trgovini akvarijumskim ribicama u Kaliforniji pokazao je kako je globalno ta prodaja doprinela trećini najgorih vodenih i invazivnih vrsta na svetu.
Nakon što je jedan ribar ulovio zlatnu ribicu dužine 40 centimetara, nadležni u Virdžiniji upozorili su nedavno kako vlasnici kućnih ljubimaca nikada ne smeju da puštaju svoje vodene organizme u divljinu.
Divovske zlatne ribice
Veliki su troškovi sanacije voda u koje su puštene zlatne ribice. Tako je, kako je navedeno, okrug Karver u Minesoti potpisao ugovor vredan 88.000 dolara s konsultantskom firmom za proučavanje načina iskorenjivanja njihove populacije.
“Vašington post” izvestio je da su nadležni države Vašington u 2018. godini rekli da će potrošiti 150.000 dolara na sanaciju jezera u blizini Spokejna. U kanadskoj Alberti, stručnjak za invazivne vrste nazvao je problem zlatne ribice “zastrašujućim”. Procenjuje se da se svake godine uzgaja čak 200 miliona zlatnih ribica.
Pet uzroka promena
Invazivne strane vrste jedan su od pet uzroka promena u prirodi, uz promene u korišćenju tla i mora, direktno iskorišćavanje organizama, klimatske promene, zagađenje i invazivne strane vrste. Na njih su upozorili iz Evropskog parlamenta kad su usvojili rezoluciju “Strategija EU za bioraznolikost do 2030.: vraćanje prirode u naše živote”, kojom nastoje da zaustave i preokrenu trenutni trend smanjenja bioraznolikosti u Evropi i šire u svetu.
Inače, strane vrste su one koje su unete van svog prirodnog područja rasprostranjenosti direktnim ili indirektnim posredovanjem čoveka. Kad ta strana vrsta u novom području ugrožava ili štetno utiče na autohtone vrste ili ugrožava zdravlje ljudi, reč je o invazivnoj stranoj vrsti.
Kako je nedavno objavilo Ministarstvo održivog razvoja, na popisu stranih vrsta za Evropu trenutno se nalazi preko 12.000 stranih vrsta, a prema procenama 10 do 15 odsto od tog broja su invazivne strane vrste.
Zlatna ribica jedan je od najranijih primera unosa stranih vrsta, još pre nekoliko vekova je uneta iz Azije u mnoge zemlje kao ukras.
Please don’t release your pet goldfish into ponds and lakes! They grow bigger than you think and contribute to poor water quality by mucking up the bottom sediments and uprooting plants.
Groups of these large goldfish were recently found in Keller Lake. pic.twitter.com/Zmya2Ql1E2— City of Burnsville (@BurnsvilleMN) July 9, 2021
Ima ih širom Evrope
Kako je navedeno u jednom pregledu stranih vrsta slatkovodnih riba koji je 2019. izdalo tadašnje Ministarstvo zaštite okoline i energetike i Udruga Hila, u najmanje 29 evropskih zemalja zabeležene su održive populacije zlatne ribice u prirodi.
U Evropi se prvi put spominje u Portugalu (1611. godine), zatim u Engleskoj (1691. godine) i Francuskoj (1755. godine). Pretpostavlja se da je u Hrvatsku uneta istovremeno kad i u ostatak Evrope, a do početka 20. veka već je bila prisutna u mnogim prirodnim staništima, navedeno je u tom pregledu.
U početku se unosila u spoljne ukrasne ribnjake iz kojih je lako mogla da dospe u prirodna staništa.
Divlji oblik zlatne ribice hranjenjem vodenim biljem i kopanjem po dnu menjaju izgled staništa i povećavaju zamućenost vode, što doprinosi smanjenju brojnosti zavičajnih vrsta u takvim staništima. Osim biljem, hrane se i vodozemcima, mekušcima, rakovima i kukcima. Prenosnici su raznih patogena, od čega i nekih zoonoza.
Najčešća zabeležena dužina tela zlatne ribice je 10-22 cm, a najveća 48 cm. Najveća zabeležena starost je 41 godina.
